Вести

На Новом гробљу одржан испраћај за кремацију некадашњег првака Балета Народног позоришта у Београду Боривоја Младеновића (1936-2019)

10 децембар 2019

Испраћај за кремацију посмртних остатака некадашњег првака Балета Народног позоришта у Београду Боривоја Младеновића (1936-2019) одржан је 10. децембра на Новом гробљу у Београду.

Поред ковчега прекривеног цвећем, уз тихе звуке класичне музике, чланови породице примали су саучешћа док су пријатељи и колеге одавали последњу почаст господину Младеновићу који је преминуо у Београду 4. децембра, у 83. години.

Након опела, бираним речима, од признатог уметника, опростиле су се кореографкиња и плесна педагошкиња Дубравка Малетић, као и солисткиња Балета Народног позоришта Марија Бајчетић која је, између осталог, подсетила да се Младеновићева игра одликовала, сталоженошћу, мужевношћу и складним играчким  линијама у класичним балетима, али и представама модернијег стила  као и у националном репертоару.

„У пуној уметничкој зрелости креирао је више веома упечатљивих карактерних балетских ликова, испољавајући изграђени смисао за драмско обликовање плесних улога“, истакла је Марија Бајчетић уз напомену да је Младеновић био познат и као веома пожртвован и поуздан партнер.

Младеновић, рођен 10. новембра 1936. у Гружи код Крагујевца, одрастао је у Београду где је основе балетског образовања стекао у Средњој балетској школи „Лујо Давичо“, (наставници Сима Лакетић и Нина Кирсанова, Смиља Торбица, Соња Ланкау) али су га и пре тога, као малог дечака инспирисали филмови са Фредом Астером и Џином Келијем, кад је и открио сопствено интересовање за плес. 

Као осамнаестогодишњак, положивши аудицију пред Александром Доброхотовим, постао је члан балетског ансамбла  Македонског народног театра у Скопљу (од 1954 – 1956), а потом и члан Балета у Народном позоришту у Београду.

Две године, био је члан балетског ансамбла у Дизелдорфу где се усавршавао код чувеног педагога Виктора Гзовског. (у Дизелдорфу је играо прве улоге: Слуга Жан Госпођица Јулија у кореографији Биргит Кулберг, Црнац  у Петрушки, Танкредо у Двобоју Танкреда и Клоринде кореографија Ериха Валтера).

По повратку у Народно позориште у Београду, постао је солиста и убрзо носилац  главних улога у скоро свим балетским представама које су биле на репертоару. За то време партнерке су ми биле: Рут Парнел, Јованка Бјегојевић,  Вишња Ђорђевић, Душица Томић, Лидија Пилипенко, Душка Сифниос, Иванка Лукатели, Милица Бијелић.  

У исто време био је стални гост Балета у Српском народном позоришту у Новом Саду; партнерке су му биле новосадске првакиње: Ерика Маријаш и Биљана Максић.

У богатој играчкој каријери, Боривоје Младеновић је остварио низ веома запажених улога и у операма ФаустКарменЗаљубљен у три наранџе (посебно  у Кнезу Игору).

Играчку каријеру је завршио 1985, али је наставио да наступа у драмским представама. Био је Мајордамус, Маркиз и Учитељ играња у Конаку (режија Мира Траиловић), Фуше у представи Наполеон ( режија Нађа Јањетовић).

Током своје дуге и играчки плодне каријере, Бора Младеновић је сарађивао са много значајних кореографа: Нином Кирсановом, Виктором Гзовским, Биргит Кулберг, Димитријем Парлићем, Вером Костић...

Са Балетом Народног позоришта у Београду, гостовао је у свим значајним балетским центрима: Паризу, Висбадену, Женеви, Лозани, Цириху, Бриселу,Салцбургу, Вашави, Мадриду, Барселони, Венецији, Напуљу, Палерму, Атини, Солуну, Каиру, Токију, Осаки...

Значајне улоге: Официр (Краљица острва), Мандарин Чудесни мандарин, Ромео,Тибалдо (Ромео и Јулија), Принц Дезире и Плава птица (Успавана лепотица)  Принц Алберт Жизела, Палемон принц (Ондина ),  Принц (Лабудово језеро)  Човек (Шеста симфонија), Танкред (Двобој Танкреда и Клоринде) Голем (Голем), Марко

(Охридска легенда),  Стихови-облици Верлен  Фауст (Абраксас),Освајач (Даринкин дар), Гроф Вронски (Ана Карењина),  Краљ мишева Крцко Орашчић”, Свекар (Катарина Измаилова). Затим, улоге у балетима: Силеџија (Сусрет у Луисвилу), Двојник (Човек пред огледалом),  Лојко Зобар (Макар Чудра – циганска поема)  Принц (Себастијан),  Градоначелник (Копелија),  Главни Татарин (Половецке игре) Управник луднице (Пер Гинт)...

Улоге које је одиграо у Српском народном позоришту у Новом Саду: Алберт у Жизели, Квазимодо у Есмералди, Дон Хозе у балету Кармен.

За улогу Голема  у балету Голем Димитрија Парлића, добио је Награду Народног позоришта, а 28. октобра 2002. и Награду за животно дело Удружења балетских уметника Србије.

Националну пензију, као уметник који је значајно допринео нашој културно-уметничкој сцени, добио је 2008. године.
М.Б.