Вести

Испраћај за кремацију недавно преминулог првака Драме Народног позоришта у Београду и некадашњег управника Предрага Ејдуса (1947-2018) одржан је у суботу 6. октобра на Новом гробљу у Београду.

Поред ковчега прекривеног цвећем, чланови породице - супруга Милица, ћерка Вања и син Филип, примали су саучешћа, док је многобројна колона пријатеља и колега одавала последњу почаст једном од најбољих српских глумаца који је преминуо у Београду 28. септембра у 71. години, после дуге и тешке болести.

Капела за кремацију, заиста, била је премала да прими све оне који су желели да упуте последње збогом барду српског глумишта кога су колеге обожавале, а публика и критика веома ценили.

У име Народног позоришта, венац је положио управник Дејан Савић.

Бираним речима, од Ејдуса се опростио глумац Бранко Цвејић који је казао да његов одлазак за собом оставља огромну празнину у самом срцу нашег позоришта, глумишта, уметности, наше културе. 

„Сви они који су га волели, познавали, дивили му се и са нестрпљењем ишчекивали сваку његову нову улогу и нови успех, заувек ће га са великим поштовањем памтити", рекао је, између осталог, Цвејић и подсетио да Ејдуса познаје још из периода ране младости када су били у Омладинском позоришту „Дадов“. 

„Пецино и моје пријатељство почело је још давне 1965. године, када смо се упознали у Дадову. Видео сам једног танког, лепог, прозрачног младог човека. Он ми је пришао и рекао: “Мене овде зову Пеца Челик са Врачара”. Мени је то било ужасно смешно. Какав челик? Нит изгледа челично, нит је челичан... Током година схватио сам да је то изузетно тачан надимак за Пецу. И то у свему, од те аудиције у “Дадову”, до пријемног испита на Академији, преко тешких почетака једне грандиозне каријере и других озбиљних проблема које нам живот доноси. Схватио сам да само један такав челични човек може у исто време, годинама, да игра десетак великих, огромних главних улога, и уз њих спрема по две нове. И да све то ради лако, као да је све то потпуно нормално", истакао је Цвејић.

Ејдус је рођен 24. јула 1947 године у Београду.

Завршио је 14. Београдску гимназију, а глуму на Академији за позориште, филм и телевизију уписао је у класи професорке Огњенке Милићевић код које је студирао прве две године. На трећој години професор му је био Предраг Бајчетић, а дипломирао је 1972. године у класи професора Миленка Маричића.

Током дуге и веома успешне каријере одиграо је око 200 позоришних улога.

Своје упечатљиве креације остваривао је на сценама широм некадашње Југославије - у Београду, Новом Саду, Суботици, Загребу, у Немачкој, Француској, Канади, САД, Мађарској, Швајцарској...

У његова антологијска позоришна остварења убрајају се ликови Осипа Мандељштама, Јоакима Вујића, Кнеза Мишкина, Франца Кафке, Наполеона, Алексеја Фјодоровича Карамазова, Салијерија, Игњаца Глембаја, Бориса Годунова, Исака Бабеља, Порфирија Петровича, Лазе Дунђерског, Фауста, Шајлока, Дагија, Гавриловића, Шабељског...

У сећању бројних љубитеља позоришта свакако ће остати упамћен и по маестралном тумачењу Кир Јање, насловног лика истоимене Стеријине комедије кога је непрекидно играо од премијере 25. децембра 1992. године. Последњи, 237. пут, одиграо је Кир Јању 21. априла ове године.

Као куриозитет, остаће забележено и да је ролу Бернарда Драха, у представи "Шовинистичка фарса", по тексту Радослава Павловића, у режији Егона Савина, одиграо чак 1800 пута.

Такође, био је успешан и у другим медијима - снимио је више од 50 филмова, телевизијских драма и серија.
У периоду од 1962. до 1968. године био је члан аматерског позоришта „Дадов“.

Одмах после дипломирања, постао је члан Народног позоришта у Београду. Ту је провео пуне две деценије, а потом је током 1993. године одлучио да пређе у Југословенско драмско позориште.

Међутим, после 13 година, поново се враћа у Национални театар у којем је, у периоду од 23. децембра 2007. до 11. марта 2009. обављао и функцију управника.

Кратко време, почетком деведесетих, био је и вршилац дужности директора Драме Народног позоришта.

Ејдус је пре десет година, 2008, добио "Добричин прстен" - највеће признање које се у Србији додељује позоришним глумцима и глумицама за животно дело, односно целокупно позоришно глумачко остварење.

Ове године добио је још две награде за животно дело - Стеријину награду за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе и Награду за животно дело „Златни ћуран“.

Тим поводом, у Музеју Народног позоришта у Београду, 28. марта била је отворена изложба „Предраг Ејдус – чаробњак сцене“, ауторке Мирјане Одавић.

До 19. маја, бројни посетиоци, осим фотографија из разних позоришних представа, могли су да виде и Ејдусов портрет (рад академског сликара и професора Чедомира Васића), монографију коју је објавило Удружење драмских уметника Србије, као и неке од укупно 46. награда које је добио током блиставе каријере попут Добричиног прстена, Нушићеве награде за животно дело, Награде „Раша Плаовић“, „Златног ћурана“, Награде „Миливоје Живановић“, Статуете „Јоаким Вујић“ за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији...

У периоду од 1985. до 1989. године био је председник Удружења драмских уметника Србије.

Паралелно са глумом, више од деценију и по бавио се успешно и педагошким радом на Академији уметности у Београду.

Комеморација ће бити одржана 8. октобра у 12 часова на Великој сцени.
М.Б.