НА СЦЕНИ “РАША ПЛАОВИЋ” ОДРЖАН ПРВИ “ФИЛОЗОФСКИ ТЕАТАР” У БЕОГРАДУ

Пројекат “Филозофски театар”, замишљен као серија разговора, предавања, дебата са публиком, са извесним позоришним елементима као што су јавна читања филозофских текстова и друге врсте инсценација филозофских дела, одржан је први пут у Београду, у уторак 1. децембра на Сцени Народног позоришта “Раша Плаовић”.
Гост првог Филозофског театра био је један од најзначајнијих и свакако најзанимљивијих италијанских филозофа и активиста Франко Бифо Берарди који је у разговору са покретачем пројекта Срећком Хорватом причао о односу реалног и виртуелног света, о проналажењу пута између технофилије и технофобије, као и о осталим актуелним темама данашњице - од избегличке кризе до тероризма у Паризу, будућности левице, нади и меланхолији, односу депресије и феминизма…. У оквиру програма, Берардијев рад представљен је и кроз текстове које је читао првак Драме Народног позоришта у Београду Слободан Бештић.
Пре самог наступа, Берардија и Хорвата у својој канцеларији угостио је в.д. управника Народног позоришта у Београду Дејан Савић.
Током веома срдачног сусрета, изражено је заједничко задовољство што је овим пројектом, после паузе од 30 година, обновљена сарадња између Народног позоришта у Београду и Хрватског народног казалишта у Загребу, одакле је и потекла идеја за његову реализацију у српској престоници.
Такође, било је говора и о будућим плановима везаним за одржавање Филозофског театра у Националном театру који би, према њиховом мишљењу, требало да изазове велико интересовање културне јавности, што се недуго после тога и показало као тачно.

Гледаоцима у препуној сали, добродошлицу у име Куће, пожелео је в.д. директора Драме Жељко Хубач који је казао да му је веома драго што су се окупили у толиком броју и најавио да ће следећи Филозофски театар, који је планиран за 14. фебруар наредне године, бити одржан на Великој сцени.
Он је казао да одржавање првог Филозофског театра у Народном позоришту у Београду уједно представља и почетак сарадње тог театра са Хрватским народним казалиштем (ХНК) из Загреба.
Хубач се том приликом захвалио интендантици ХНК Дубравки Вргоч, покретачу Филозофског театра у том позоришту Срећку Хорвату и драматуршкињи Маји Пелевић која је била иницијатор одржавања Филозофског театра у Народном позоришту.
Колико је интересовање владало за овај догађај, говори и податак да је публика, различитих узраста, седела и на поду.
За све оне, који ни на тај начин нису успели да се сместе у сали, у фоајеу Сцене, на плазма телевизору, био је организован директан пренос.
Хрватски филозоф Хорват, покренуо је Филозофски театар прошле године у ХНК са жељом да поново успостави блиску везу између филозофије и позоришта.
Филозофски театар, који је у Загребу до сада угостио значајне интелектуалце попут Томаса Пикетија, Славоја Жижека, Јулије Кристеве, Ванесе Редгрејв, намењен је свакоме ко жели да посети позориште са циљем да промишља, а не да се разоноди.
М.Б.

Више фотографија можете погледати ОВДЕ

ФРАНКО БИФО БЕРАРДИ

Франко “Бифо” Берарди (рођен 1948. године у Болоњи) је тренутно један од најзначајнијих и свакако најзанимљивијих италијанских филозофа и активиста.
Аутор је многобројних књига и есеја. Берарди је основао магазин A/traverso, био учесник на радију Alice – првој пиратској радио станици у Италији, члан покрета Autonomismo.
Седамдесетих година сарађивао је са Феликсом Гатаријем на пољу шизоанализе. Тренутно ради у часопису Derive Approdi и предаје друштвену историју комуникације на Accademia di belle Arti у Милану.
Његов рад се углавном фокусира на улогу медија и информационих технологија у пост-индустријском капитализму. Ослања се на теорију психоанализе, шизоанализе и теорије комуникација желећи да покаже колико су управо субјект и његове жеље уско везане за функционисање капиталистичког система.
Он сматра да се догађаји попут финансијске кризе 2008. не могу сагледати само кроз контрадикторну логику капиталистичке акумулације.
Берарди сматра да је проблем комплекснији и каже да “решење економски компликоване ситуације не може бити решено економским средствима: решење није економско”.
Људске емоције и комуникације постају централна тема у продукционим и конзумерским патернима који одржавају проток капитала у пост-индустријском друштву.
Како напомиње у својој књизи Душа на послу: од алијенације до аутономије из 2009. године: “Улога интелектуалаца у савременом друштву, у односу на раније Кантово схватање интелектуалца као фигуре независне од друштвеног искуства или Сартрово одређење ангажованог интелектуалца, битно је редефинисана - они, наиме, више нису независни од производње, нити могу бити слободни да преузму задатак чисто етичког и когнитивног избора у ужем смислу, већ постају масовни друштвени субјекти, тежећи да постану интегрални део општег процеса производње."
Његова најновија књига “Хероји: Масовно убиство и самоубиство” говори о односу капитализма и менталног здравља.
Водећи нас на узбудљиво путовање кроз филозофију, психоанализу и догађаје из савремене историје, Берарди покушава да пронађе корене за лоше ментално стање нашег друштва данас.
Он се позива на примере из скорије историје попут случаја Брејвика у Ослу, америчког Columbine масакра у средњој школи, епидемије самоубистава у Кореји и Јапану и скорашња самоубиства која су везана за мере штедње у Европи. Он истражује најмрачније делове опсесије немилосрдном конкуренцијом и хипер-конективности.

Прочитајте још архивираних вести