Вести

Музичко-сценска ода „Десанки за вечност – у част изузетнима – Јелени Јовановић Жигон“, премијерно је изведена 10. априла на Сцени „Раша Плаовић“, у режији првакиње Драме Народног позоришта у Београду Иване Жигон, која је, на неки начин, наступила заједно са мајком Јеленом, спајајући време једног и вечност онога света.

Овај несвакидашњи догађај, посвећен великој српској песникињи Десанки Максимовић поводом 120 година од њеног рођења, публика је први пут видела на годишњицу смрти глумице Јелене Јовановиц Жигон (1933-2018), чиме је он, према речима редитељке, дочарао велики смисао и моћ уметности, јер уметност има задатак да превазилази све границе форме и да синхронизује наше пролазно време са нечим оностраним, бескрајним и непролазним.

„Упркос томе што је Јелена пре годину дана напустила сцену живота, она се овде, у пуном сјају лепоте своје душе, појавила у главној улози. Kао неуморни истраживач и чувар српске поезије, потписала је и сценарио представе која се, нимало случајно, не поиграва одговорима на вечита питања о животу, љубави и смрти “, рекла је Ивана Жигон.

Стихови Десанке Максимовић, у драматизацији Јелене Јовановић Жигон, вратили су публику, како је истакла Ивана Жигон, пракорену стваралаштва, поезији у њеној пуној чистоти.

Уочи почетка ове мистичне и интимне музичко-сценске оде, гледаоце је поздравила в.д. управнице Народног позоришта Ивана Вујић која се, у кратком говору, између осталог, осврнула и на успешну уметничку каријеру Јелене Жигон, глумице невероватне лепоте и дара.  

У представи су учествовали и балетски уметници Жељко Гроздановић и Малина Станојковић, који су извели „Плес љубави која тријумфује над неправдом пролазности“, у кореографији Ане и Светозара Kрстића, као и унуци преминуле глумице Стефан Жигон и Ања Марковић. 

Шеф мултимедијалног тима пројекта био је Петар Антоновић, који је урадио и одабир музике, сценографију је потписао Борис Максимовић, а дизајн светла Мића Миливојевић. 

На крају представе, Ивана Жигон се захвалила Удружењу Адлигат и уручила његовом председнику Виктору Лазићу, оригинални сценарио и збирку песама Десанке Максимовић које је бескрајно пута листала њена мајка, као и мајчину црну мараму и рукавице, али и фотографију Јелене Жигон са Десанком Максимовић на којој Јелена носи управо ту мараму...

У Адлигату се већ налази више од две хиљаде књига са посветама из породичног дома Жигонових, као и старински намештај из породичног стана, дарови оснивача легата, ћерке и сина Стеве и Јелене Жигона, Иване и Николе.
М.Б.