Вести

Драма "Српска трилогија", према роману Стевана Јаковљевића, у драматизацији Миодрага и Светолика Никачевића, у адаптацији Славка Милановића и режији Славенка Салетовића, премијерно је изведена на Великој сцени у петак 22. новембра, на Дан Народног позоришта.

У овом грандиозном ратном спектаклу, који обухвата период Првог светског рата и бави се херојским подвизима и људима достојним свог времена, улоге су остварили Вук Костић (Стојановић, капетан, командир јуришног одреда), Иван Босиљчић (Стеван, потпоручник артиљерије), Вук Салетовић (Коста Турчин, поручник, артиљерац), Бојан Кривокапић (Рајко, поручник), Павле Јеринић (Драган, наредник), Миленко Павлов (Живорад, посилни), Радован Миљанић/ Бошко Пулетић (Пуковник), Андреја Маричић (Светозар, редов), Зоран Ћосић (Трајко, редов), Слободан Степић (Милосав, редов), Милош Ђуровић (Станоје, редов), Стефан Бузуровић (Андра, редов), Иван Заблаћански (Радослав, редов), Вахид Џанковић (Спасоје, редов), Борисав Миљковић (Фрулаш) и Никола Радека (Дромбуљаш).
Публика у препуној сали, у којој су биле бројне личности из политичког, јавног и културног живота, али и она поред "малих екрана", у директном преносу на Другом каналу Радио телевизије Србије, била је у прилици да, у непуних сат и 50 минута, погледа представу која говори о српском идентитету и трагичној величини, али на савремен начин, кроз фрагментарну драматургију и уз велику енергију комплетног ансамбла који је награђен вишеминутним громогласним аплаузом, а потом и стојећим овацијама.
Радња комада, који је настао из трећег дела "Трилогије", усмерена је на пробој Солунског фронта, у којем главну улогу игра елитна чета добровољачког одреда српске војске који се већ две године налази на стотинак метара од бугарских јединица.
Прича почиње у тренутку када је, од посилног до командира, сазрела одлука за офанзиву и пробој тог фронта, који је био један од одлучујућих догађаја за окончање Првог светског рата...
Редитељ Салетовић истакао је да представа нема амбицију да доцира или да се бави политиком, већ да укаже на људе који су имали осећај национа, части, поштења, жртве, свесни да ће изгубити живу главу, као и да подсети на то чудо које се догодило једном народу од 1914. до 1918. године, а које је исти тај народ почео да заборавља, па и да га се стиди.
В.д. директора Драме НП Спасоје Ж. Миловановић изјавио је да се "Српска трилогија" бави овом грандиозном темом на достојан начин, а истовремено је омаж старој представи "На леђима јежа" (из 1938.), као њена адаптирана верзија.
- Нова представа је у стилу психолошког реализма. Када је погледате морате да осетите понос што припадате тој историји и што сте потомци таквих људи које је описао Јаковљевић - рекао је он.
В.д. управника Народног позоришта, Дејан Савић, подсетио је да Кућа овом представом започиње обележавање 100 година од почетка Првог светског рата.
- Сведоци смо потребе да се правдамо свету, помиње се ревизија историје. Национални театар и наша уметност имају улогу да реализацијом оваквих дела дају свој допринос истини. Оба светска рата значила су борбу између добра и зла. Србија је оба пута била на страни добра. Наш је задатак да то покажемо - рекао је Савић, додајући да Народно позориште дуго није имало на сцени један овакав грандиозан ратни спектакл.
Осим Милановића, у сарадничкој екипи су и Борис Максимовић (сценограф), Тијана Траиловић (косценограф), Катарина Грчић (костимограф), Мирољуб Аранђеловић Расински (композитор), др Љиљана Мркић Поповић (сценски говор), Ферид Карајица (сценски покрет), Владимир Петричевић (дизајн звука), Ђорђе Јовановић (инспицијент), Даница Стевановић (суфлер), Немања Константиновић (организатор) и Кристина Обрадовић (коорганизатор).
Пре почетка представе, публика је у фоајеу партера Велике сцене могла да погледа изложбу "Народно позориште уочи првог светског рата", ауторке Ане Томић, кустоскиње Музеја Народног позоришта.
Поред фотографија из тог периода, поставком, коју ће сви заинтересовани моћи да виде сваки пут уочи извођења "Српске трилогије", обухваћени су и бројни плакати представа Народног позоришта из сезоне 1913/1914.
М.Б.

Више фотографија можете погледати ОВДЕ