Вести

Редитељ Дејан Миладиновић поклонио је Музеју Народног позоришта портрет своје мајке, некадашње првакиње Опере националног театра Милице Миладиновић.
Портрет признате уметнице као Кармен, димензија 200×145 цм, урадио је 1967. године сликар Светислав Вуковић.
Церемонији примопредаје, одржаној у уторак 16. јуна, присуствовали су в.д. управника Народног позоришту у Београду Дејан Савић и директор Музеја Драган Стевовић.
Милица Миладиновић, после школовања у Другој женској гимназији и студија певања на Музичкој академији, постала је 1950. године солиста Опере националног театра којој је остала верна све до свог одласка у пензију.
Освајала је публику најразноврснијим улогама, међу којима су биле и све најзначајније роле мецосопранског репертоара: Амнерис, Ацучена, Еболи, Шарлота, Далила, Марфа, Кончаковна, Марина, Кармен...
Била је врстан професионалац, сјајна интерпретаторка великог гласовног потенцијала и префињене музикалности, са изузетним глумачким талентом.
У њеној биографији, посебно се издвајају две улоге у домаћим операма - Мајка Јевросима у ”Кнезу од Зете” Петра Коњовића, у којој је због моћног јединства њене вокалне и глумачке интерпретације досезала до трагике достојне античких сцена, и Фема у Логаровој ”Покондиреној тикви”.
Ту комичну оперу, композитор Миховил Логар, посветио је управо ”Милици Миладиновић за њену високу уметност гласа и глуме”, како је одштампано на насловној страници партитуре.
За креацију лика Феме Народно позориште у Београду наградило ју је 1974. Годишњом наградом.
Госпођа Миладиновић промовисала је српску православну музику пред папом Павлом Шестим, под сводовима цркве Светог Петра у Риму.
Певала је пред холандским краљем Бодуеном, председником УАР Насером, председником Титом, председником Турске Бајаром, генералним секретаром УН Де Куељаром, патријархом српским Германом.
Милица Миладиновић гостовала је у Бечкој државној опери (Штатсопера), у операма Берлина, Атине, Каира, Венеције, Анкаре, Единбурга, Копенхагена, Брисела, Париза, Мадрида, Женеве, Лозане, Висбадена.
Широм Европе и бивше Југославије посебно се прославила улогом Кармен, наступајући са славним партнерима као што
су Хелге Розвенге, Ђуси Бјерлинг, Џорџ Лондон и Марио Дел Монако. ”Велтпресе” из Беча писао је да је ”њена Кармен била откровење јер је, поред великог сонорног гласа, донела још много квалитета који су код нас постали реткост”. Тако је њена Кармен ушла у легенду.
Критика није штедела речи хвале ни за друге њене улоге.
”Расно лепа, Милица Миладиновић, бриљирала је у улози Марине”, писало је у бечком ”Куриру”, а за улогу грофице у ”Пиковој Дами”, критичар ”Коријере дела Сера” је истакао: ”Изванредна незаборавна креација!”.
Том улогом Милица Миладиновић се и опростила од публике у представи под диригентским вођством њеног супруга Душана и сина Дејана.
Народно позориште у Београду доделило јој је 1977. Златну плакету за животно дело.
Три деценије касније, 2007. године, Република Србија доделила јој је посебно признање за врхунски допринос националној култури.
Преминула је у Београду, 13. јануара ове године, у 90. години.
М.Б.