Вести

Промоција колективне монографије "Многострука уметничка делатност Предрага Милошевића (1904-1988)", коју су заједнички објавили Музиколошко друштво Србије и Катедра за музикологију Факултета музичке уметности, одржана је у понедељак 28. марта у Музеју Народног позоришта у Београду.
О издању су говориле музиколошкиње Марија Масникоса и Јелена Михајловић Марковић, ауторке радова Надежда Мосусова и Бранка Радовић, као и Тијана Поповић Млађеновић која је иницирала овај значајан пројекат.
У концертном делу промоције, пијанисткиња Весна Кршић извела је Сонатину за клавир Предрага Милошевића.
Милошевић (Књажевац, 4. фебруар 1904 — Београд, 4. јануар 1988) је био композитор, диригент, пијаниста, педагог и музички писац.
Као један од студената који су своје високо-школско образовање стекли у Прагу, Милошевић је даo значајан допринос утемељивању музичког професионализма у Србији.
Године 1922-24. наставља студије у Минхену, а потом, дипломира композицију 1926. године, на Државном конзерваторијуму у Прагу, клавир 1928. године, а дириговање 1931. године.
Његове обимне студије, заокружује Мајсторска школа композиције, 1930. године.
Од 1932-1941. године био је диригент Првог Београдског певачког друштва, а паралелно са тим, диригент Опере Народног позоришта, и професор клавира у Музичкој школи, коју ће касније водити као директор.
За доцента теоретских предмета, на Музичкој академији, изабран је 1938. године, касније за редовног професора композиције и дириговања, а од 1960-1967. године, за декана ове установе.
Његов опус чине: Симфонијета, Гудачки квартет, Сонатина и мала свита за клавир, више хорова и соло песама, као и музика за позоришне комаде.
Ова дела карактерише објективан однос према музичкој материји, јасноћа и прегледност облика и фактуре.
М.Б.