ДРАМА ДАНИЦЕ НИКОЛИЋ „ДРИТА“ 11. АПРИЛА ГОСТУЈЕ НА СЦЕНИ „РАША ПЛАОВИЋ“

Представа „Дрита“, по тексту Данице Николић, у режији Ксеније Крнајски, урађена у копродукцији Народног позоришта Ниш и Пулс театра из Лазаревца, гостује 11. априла (20,30) на Сцени „Раша Плаовић“.
У овом комаду, насталом по мотивима драме „Не плачи, Петра“ Стамена Миловановића, играју Ана Јовановић (Дрита/Љубица), Александар Маринковић (Бесим), Јасминка Хоџић (Бесарта), Перо Бјековић (Крешник), Александар Трмчић (Стеван), Јелена Цвијетић (Дара/Зана) и Ивана Недељковић (Смиља).
Радња се дешава током зиме 1915. године, након инвазије Централних сила на Србију, када је почело повлачење војске и народа преко завејаних албанских планина до обале Јадранског мора, одакле су савезници организовали транспорт до острва у Јонском мору. На овом путу српски народ доживео је један од највећих егзодуса у својој историји. Од глади, хладноће и исцрпљености умрло је око 245 000 људи. Додатни проблем представљали су чести напади одметнутих албанских племена на избегличке колоне. Овај догађај у српској историји познат је као Албанска голгота. У овај историјски оквир смештена је драматична прича о Љубици, жени српског официра, која је са још 6 жена одлучила да се жртвује и оде у албанско село као робиња, не би ли тиме испунила ултиматум племенских вођа и омогућила слободан пролаз српској колони. Драма прати 3 године њеног живота у албанској кући, 3 године ишчекивања и наде да ће муж доћи по њу, али и суштинско буђење женског бића.Ово је љубавна прича у којој се преплићу вечите теме жртвовања, части, избора и слободе онда када правог избора нема и када је сваки избор, заправо, неслобода.
У програму представе, редитељка поручује гледаоцима да се не надају да ће гледати ратну причу, бар не онакву какву очекују и упозорава их да том приликом неће доживети ни патриотску катарзу, јер за то, како сматра, постоје друга места и неки други људи.
- Ово је прича о освајању слободе, али не војне, географске,политичке, него личне. И то из позиције жене којој на почетку 20. века слобода није давана у наследство као везени јорган. Радећи ову представу поново смо се врло интимно суочили са чињеницом да се до данас мало тога променило. Сваки рат се на крају своди на античку трагедију, где се неко жртвује за “виши циљ”, а неко бива колатерална штета туђих виших или личних циљева. У сваком рату живе и умиру неки тужни “мали” људи који, као код Чехова, воле неког ко не воли њих, или се према својим осећањима односе прескромно, или пребахато –сматра редитељка.
Према њеним речима, иако су Срби и Албанци јунаци ове приче, то је само симболично.
- Могу то да буду и каубоји и Индијанци, Ахајци и Тројанци, Израелци и Палестинци… Хероји и антихероји имају исте жеље и исте проблеме, путеви који воде до циља су само различити. Ако главну јунакињу посматрамо као метафору земље (оне која рађа плодове, али и оне која ратује и у политичким превирањима често губи свој идентитет), ова ће нам се мелодрама одмотати као алегорија Великог рата, великог страдања појединца, али и народа, који кроз историју пречесто бива жртвован за неке папирнате и себичлуком натопљене, злокобне идеје – оцењује редитељка Крнајски.
Сценографију је урадио Дејан Пантелић, костиме је креирала Соња Которчевић, а музику је компоновао Владимир Петричевић.
Представа је премијерно изведена 11. марта у ове године у нишком Народном позоришту.
М.Б.

Прочитајте још архивираних вести