Вести

ИСПРАЋАЈ ЗА КРЕМАЦИЈУ ДАНИЦЕ ТОМКОВИЋ ОДРЖАН НА НОВОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ

20 април 2017

Испраћај за кремацију дугогодишњег уметничког директора Филхармоније младих „Борислав Пашћан“ Данице Томковић, одржан је у четвртак 20. априла на Новом гробљу у Београду.
Поред ковчега прекривеног цвећем, уз тихе звуке класичне музике, чланови породице примали су саучешћа, док су родбина, пријатељи и колеге одавали последњу почаст госпођи Томковић која је преминула 11. априла у Београду у 78. години.
Бираним речима од, како је рекао, драге тетка Данке, опростио се шеф диригент Филхармоније младих  “Борислав Пашћан” и диригент Народног позоришта у Београду Ђорђе Павловић који је, између осталог, истакао да му је припала велика одговорност „да Вам се у име хиљада пашћановаца обратим овај пут када се у овом свету растајемо на неко време“.
- Ради присутних морам објаснити зашто тетка Данка и ко су пашћановци, то јест „племе пашћановаца“ како сте волели да нас зовете са поносом који нисте никада ни хтели ни могли да скријете када сте то изговарали. Нисмо знали ни шта значи та „будућа елита“ којом сте нас називали са личним дубоким уверењем да ћемо то и постати, само смо имали велику одговорност од поверења које смо осећали када сте нам то изговарали.
Дакле, пашћановци то јест племе пашћановаца стварано је  40 година од генерација чланова Филхармоније младих „Борислав Пашћан“ који су под вашим будним оком стасавали у озбиљне младе уметнике и одговорне људе за које сте увек с љубављу и поверењем тврдили да ће бити „будућа елита“ овог нашег друштва. Није ни једној од тих генерација било лако стасавати на путу животног опредељења, поготово у музици, препуном неправде, увреда, неразумевања које је могла да разуме, помири и објасни, попут какве добре и драге тетке. Само тетка Данка, па отуда и ваш вечни, а знам сигурно и ваш најдражи надимак тетка Данка.  Дакле драга наша тетка Данка, шта се може рећи у име многих младих којима сте се посветили до самог краја, а то је само једно велико хвала – рекао је Павловић.
- Хвала што сте имали љубави, одлучности и разумевања да зарад наших каријера запоставите личну. Хвала што сте свој мир подредили немиру нашег узрастања и стасавања. Хвалa што сте нам се увек нашли када сте нам требали. Хвала што сте били најбољи друг, највернији слушалац, најбољи саветник. Хвала што смо вам могли рећи и оно што родитељима нисмо могли. Хвала што смо вам могли рећи оно што нас је тиштало а стид нас је било да неком другом кажемо. Хвала што смо вас могли позвати у било које доба дана и ноћи без страха да ћете се наљутити, а уверени да ћемо наићи на отворена врата и срце. Хвала што сте бдели над нама и када смо били радосни да не претерамо, и када смо били тужни да не очајавамо, и када смо били разочарани да истрајемо. Хвала што сте нас бодрили да не посустанемо код тешкоћа које су нам се чиниле непремостиве, а са вашом подршком чиниле су се безначајне. Хвала што сте увек нашли начина да нас орасположите и дате нам нам радости и снаге за немогуће подвиге. Хвала вам што сте подизали ауторите наших родитеља објашњавајући нам увек због чега су родитељи у праву иако нам се то често није свиђало јер смо били млади и недоказани. Хвала вам што сте нам помагали у мометнима када су и наши професори губили стрпљење па и наду. Хвала што сте имали поверења да у музици можемо и оно у шта смо сами сумњали. Хвала што сте нас научили поштовању уметничких ауторитета. Хвала што смо свирали најлепша дела уметничке музике. Хвалa што смо разумели шта је вредност, посвећеност, припадност, верност. Хвала што смо изгарали за сваку ноту на сваком концерту. Хвала што сте увек били са нама иза сцене да нам дате подршку. Хвала што сте нас увек хвалили и безрезервно подржавали иако сте знали да много тоге није било како треба, али сте разумели наше немоћи и веровали да ћемо их превазићи и у томе нам помагали. Хвала вам за верност, љубав, подршку, посвећеност, професионализам и још много тога о чему сте нас очигледним личним примером учили. Хвала вам за сате, дане, године и деценије које сте провели са нама и за нас. Хвала вам за још толико тога чега у овом тешком тренутку не можемо ни да се сетимо а толико тога још има. Хвала вам јер ћемо имати чега да се сећамо са радошћу. Хвала вам што ћете заувек бити са нама у нашим срцима. Хвала вам што нећемо моћи никада да заборавимо све што смо са вама проживели и хвала вам што смо постали људи који ће знати да све оно што смо од вас добили пренсемо даље на нова покољења пашћановаца. Хвала вам што знамо да ћете и надаље бити са нама и уз нас и што ћете и даље бдети над нама, својим чедима. Хвала вам што сте нам дали снаге, љубави и упорности да наставимо даље где сте ви стали. Обећавамо вам да ћемо бити све оно што сте ви желели да будемо и да ћемо постати све оно у шта сте веровали да можемо. Нека вам је вечна памјат – поручио је господин Павловић.
У Народном позоришту у Београду, Данице Томковић била је запослена у периоду од 1959. до 1994. године. Почела је као члан Хора, а потом је годинама са великим успехом радила као уметнички саветник Опере и Балета Народног позоришта.
У сектору маркетинга, такође, са изузетним резултатима у раду, више од деценије обављала је послове менаџера за односе са јавношћу.
Од 1962. до 1989. у оперским представама Народног позоришта тумачила је 35 различитих улога другог и трећег фаха.
Музиколошко знање стекла је од проф. Музичке академије Петра Бингулца, Николе Херцигоње… а у Народном позоришту уз Бранка Драгутиновића, Оскара Данона, Драгана Лисца...
Завршила је два одсека певања у средњој музичкој школи "Станковић". На ФМУ студирала музикологију и певање и стекла статус магистра 1969. године.
Најквалитетнију квалификацију рада са Филхармонијом младих „Борислав Пашћан“ добила је од директора Опере Народног позоришта Јована Шајновића у филму поводом 30 година рада Филхармоније младих, емитованом више пута на Радио телевизији Србије.
Функцију уметничког директора Филхармоније младих „Борислав Пашћан“ обављала је пуних 36 година - од 1981. до смрти.
Добитник је Златног Беочуга за трајни допринос култури Београда коју додељује Културно-просветна заједнице Србије.
М.Б.