Вести

Обредом  освећења и сечења славског колача који је обавио старешина београдске Саборне цркве, протојереј­ ставрофор Петар Лукић уз саслужење Хора  Народног  позоришта  којим  је  дириговао Ђорђе Станковић, те пријемом за бројне госте, чланове Националног театра, званице из јавног и културног живота  и  пријатеље Куће, Народно позориште  је  20. јануара прославило крсну славу, Светог Јована.
Обраћајући се присутнима, Лукић је рекао да већ годинама има велику част, задовољство и привилегију да запосленима у Народном позоришту честита крсну славу, али и да, како је истакао, чинодејствује на обреду сечења славског колача.
„Драго ми је да је заштитник ове велике и значајне Куће, храма културе нашег народа, неко ко је највећи рођен од жене и онај ко је припремио пут Господу и који је Господа крстио, свети Јован Крститељ. Он је, заправо, човек који је смогао снаге, да у својој проповеди, буде бескомпромисан и да позове: "Покајте се, јер се приближи царство небеско", подсетио је Лукић и нагласио да је та порука била намењена његовим савременицима и свима онима који су требали да препознају Христа као спаситеља.
Он је указао да на овоземаљском свету, откад постоји човечанство, нема ниједне особе која није згрешила, која не греши и не пада у грех.
„Човекова огреховљена природа је склона томе, али човек у том стању није остављен. Каже наш народ: „Није страшно пасти, али страшно је не устати када се падне“. Ако паднемо, а сигурно падамо сви, не треба да се ваљамо у блату, него треба сами да се потрудимо да устанемо и да идемо даље бивајући свесни зашто смо пали и у који грех смо падали“, рекао је Лукић.
Он је оценио да „покајање у вери, нама Србима, није својствено и није нам јача страна“.
„Често смо склони да тврдимо: „Нисам ја крив ни за шта, свако други је крив“. Било би добро да данашњим даном, сви ви и ја, пробудимо у себи тај центар, ту искру која нас чини ближом Богу и да будемо благородни, скромни, да се кајемо, да праштамо... очекујући да и нама други опросте. Господ је у молитви, у Оченашу рекао: „Опрости ми грехе моје, дугове моје, као што и ја опраштам дужницима својим“. Нема ту много филозофије, јер ако ја не опростим, неће ни Бог мени опростити. Са тим порукама, љубављу, захвалношћу за ову Кућу и свим оним што чините за Саборну цркву, поздрављам вас све од срца и желим вама и вашим породицама добро здравље и да истрајете у једној предивној мисији коју Народно позориште има. Бог вас благословио. Живи и здрави били,  на многаја љета“, поручио је Лукић.
Уместо в.д. управника Дејана Савића, који је на годишњем одмору, у име Куће присутне је поздравио председник Управног одбора Народног позоришта Александар Гаталица који је рекао да му је веома драго што им се први пут обраћа „у овој функцији и у овом својству“.
„Поносан сам што сам председник Управног одбора у овој Кући, Кући која има потенцијала и Кући у којој има будућности. Ниједна Кућа нема будућност, уколико нема прошлост. Брод ове Куће, пре скоро 149. година, изграђен од добрих дасака, плови готово један и по век, и сведок је бурне историје све до данашњег дана. Ова Кућа је и данас стожер и културе и уметности, али и памћења и идентитета овог народа. Сви ми, који смо овде, морамо да схватимо да смо пролазни и не треба да питамо шта ова Кућа може да учини за нас, него шта ми можемо да учинимо за њу – рекао је он и нагласио да чланови Управног одбора Народног позоришта „управо тако мисле“.
„Не мислимо да ћемо овде седети вековима. Знамо шта овде траје вековима. Вековима траје Народно позориште“, додао је Гаталица.
У име домаћина славе - Италијанског института за културу у Београду, обратила се заменица директора Паола Кордоне која је, између осталог, нагласила да јој је веома драго што тај институт већ годинама има одличну сарадњу са Народним позориштем.
„Као доказ ове сарадње, прошле године смо били прва страна институција која је примила награду Народног позоришта и због тога смо изузетно почаствовани. Народно позориште је центар опере у Србији и срећни смо што ту има великог простора за Италију и њене уметнике са којима се организују концерти и мајсторске радионице. Драго ми је и што подржавамо културну и уметничку размену између Италије и Србије, а то је, уосталом, и део мисије самог института за културу, не само кад је опера у питању, већ и кад је реч о прози, као што је недавно био случај са представом посвећеној Дарију Фоу, који је преминуо прошле године. И ове године наставићемо нашу сарадњу. Већ у фебруару, Театар „Голдони“ из Ливорна представиће у Београду пројекат посвећен славном композитору Маскањију који је у овом позоришту био гост у периоду између два светска рата. Веома ми је драго што смо домаћини ове славе. То је знак великог пријатељства између наших институција и захваљујући томе осећамо се као део велике породице овог позоришта. Хвала вам и срећна вам слава – казала је Паола Кордоне.
Народно позориште у Београду је после паузе дуге 67 година, обновило обележавање крсне славе 2001. године када је протојереј-ставрофор Петар Лукић освештао то здање.
М.Б.