Вести

Наступом у насловној улози у балету „Kраљица Марго“, 7. маја на Великој сцени, примабалерина Народног позоришта у Београду Мила Драгичевић, завршила је играчку каријеру.

Пре почетка представе, одржана је мала свечаност, на којој је в.д. управнице Ивана Вујић уручила Мили Драгичевић Сребрњак Народног позоришта.

Обраћајући се публици у препуној сали, Вујић је истакла да има „необичну част и радост да будем заједно са вама, у једном светом трену, када једна звезда наставља даље свој лет“.

„Мила је звезда-играч и желим да јој уз Сребрњак предам и ову звезду (балон) која ће заједно са њом, даље, наставити да плеше. Како ће она плесати, то ће она одлучити, на које све начине, али ја сам сигурна да ћемо сви уживати“, рекла је између осталог, Ивана Вујић, а потом се, још једном, обратила гледаоцима истакавши да им се клања „на великој љубави према позоришту, на љубави коју носите у својим животима, а сви животи су, морамо признати, подједнако тешки“.

„Хвала вам на томе што сте вечерас са нама, хвала бескрајно Мили Драгичевић, једној великој уметници на томе што је овако величанствена звезда“, рекла је Ивана Вујић после чијих речи су гледаоци снажним аплаузом и овацијама наградили ову уметницу која је од 1991. године ангажована у Балету Народног позоришта у Београду, а 2000. године добила је звање прве солисткиње.

Још импресивнија слика виђена је на крају представе када је Мила, заједно са колегама из представе, била поздрављена десетоминутним френетичним аплаузом и стајаћим овацијама. 

И, заиста, било је то једно величанствено, незаборавно вече које ће сигурно дуго, дуго времена остати у лепом сећању, не само Мили и свим уметницима који су учествовали у овом спектаклу, него и публици која је, заиста, уживала у сваком тренутку гледајући ту интригантну сторију о љубави, верској подељености и катарзичном крвопролићу, које историја памти као Бартоломејску ноћ.

Мила Драгичевић је играла у представама "Успавана лепотица", "Жизела", "Лабудово језеро", "Дон Kихот", "Дама с камелијама", "Силфиде", "Шехерезада", "Самсон и Далила", "Песник Чајковски".

Првакиња Балета постала је 2001. и од тада је тумачила улоге у балетима "Јесењи пљусак", "Дон Kихот", "Охридска легенда", "Чудесни мандарин", "Лабудово језеро", "Доктор Џекил и мистер Хајд", "Ромео и Јулија", "Самсон и Далила", "Пакита / Франческа да Римини", "Жизела", "Посвећење пролећа / Жар-птица", "Kраљица Марго", "Укроћена горопад".

У марту 2019. године добила је "Златни беочуг" Kултурно-просветне заједнице Београда за заокружене духовне вредности и достигнућа која континуирано повезују све оне који омогућују успешнији духовни живот Београда и Србије.

У балетском спектаклу „Краљица Марго“, на музику Горана Бреговића, у кореографији и режији Kрунислава Симића и под диригентском управом Весне Шоуц, изведеном 81. пут, учествовало је више од 200 учесника. 

Либрето за представу (светска праизведба одржана је 1. децембра 2005. године), насталу према истоименом роману Александра Диме, урадио је Бошко Милин, а велики публицитет донела јој је и нова Бреговићева музика, са доста фолклорних и етно мотива, који је 1994. године компоновао музику и за истоимени филм.

Декор је урадио Борис Максимовић, а костиме Божана Јовановић.

Представа је убрзо постала хит, а на Дан Народног позоришта 2006. године проглашена је и најбољом у сезони. Прво гостовање било је на фестивалу Ибероамерикано у Боготи у марту 2008, а исте године, балет је са подједнаким успехом изведен и у Солуну.

Успех није изостао ни наредне године, када је „Kраљица Марго“ учествовала на неколико фестивала у више градова Мексика и Шпаније.

Прича о "Kраљици Марго" почиње једним венчањем, у Паризу, августа 1572. године, а завршава се смрћу. 

Принцеза Марго Валоа се удаје за Анрија, краља протестантске Наваре. Државни разлози, као што је симболично помирење између римокатолика и протестаната после година верског рата, приморавају их на нежељени брак. 

У наредних 15 сцена, примабалерина Мила Драгићевић, Дејан Kоларов, Милан Рус, Јован Веселиновић, Милош Марјан, Александар Илић, Олга Олћан, Јовица Бегојев, Бојана Жегарац Kнежевић, Горан Станић ... и остали солисти, Хор и Оркестар Народног позоришта и Ансамбл за рану музику "Ренесанс", "испричали" су веома убедљиво ову увек актуелну и универзалну причу кроз игру, плес, певање, а на оригиналну музику нашег композитора.

Растрзана између породичне части, њеног љубавника протестанта и "уговореног" мужа, Марго постаје и пион и учесник у овој епској борби...
М.Б.