Вести

НОВОСАДСКО ПОЗОРИШТЕ UJVIDEKI SZINHAZ 22. МАЈА ГОСТУЈЕ НА СЦЕНИ "РАША ПЛАОВИЋ" СА ПРЕДСТАВОМ „МАЛА МАЂАРСКА ПОРНОГРАФИЈА“

9 мај 2017

Позориште Ujvideki Szinhaz из Новог Сада, гостоваће 22. маја на Сцени "Раша Плаовић" (20,30) са представом „Мала мађарска порнографија“, по причама из дела Петера Естерхазија, у режији и адаптацији Никите Миливојевића.
Главне улоге тумаче Золтан Ширмер и Арон Балаж, а у подели су и Емина Елор, Даниел Хуста, Арпад Месарош, Агота Ференц и Роберт Ожвар.
Миливојевић објашњава да је представа настала из три различита Естерхазијева романа –„Harmonia caelestis“, „Исправљено издање“ и „Мале мађарске порнографије“.
- Од сва три дела за мене је најфасцинантнији било “Исправљано издање“ тако да је он у сижејном смислу и основни оквир представе . Истовремено, не памтим да ми се један наслов толико допао као што је “Мала мађарска порнографија”. Он, наиме, тачно изражава мој доживљај света у овом тренутку . Наравно да мађарска порнографија лако може да буде и српска, европска, односно светска. Када кажем “порнографија”, онда не мислим уопште на еротски смисао те речи, већ више метафорично. Мислим, рецимо, на чињеницу да Доналд Трамп , који је мултимилијардер, заступа интересе сиромашних и радничке класе, и они за њега гласају!?… За мене  је то некаква врло бизарна “порнографија”… Или, све ово кроз шта пролази Европа, са Брегзитом, избеглицама, границама … На крају крајева, кроз шта пролазимо сви ми већ дуги низ година. Има нешто страшно лицемерно и порнографско у томе како уопште функционише овај свет – оцењује овај вишеструко награђивани позоришни редитељ.
- Конкретно, у причи Петера Естерхазија ради се о откривању ужасно непријатне породичне истине која мења потпуно живот главног јунака . У том смислу постоји једна готово античка димензија у роману, могао би за тренутак да нас подсети на Едипа, рецимо… У једном тренутку главни јунак каже како је заблуда оно што видимо, односно да је истина увек негде испод површине. На површини обично ствари увек изгледају много боље, у некаквом привидном реду , хармонији … Али испод се увек налази неки “костур у орману” – примећује Миливојевић и напомиње да је то манипулисање истином, уједно, био и основни разлог зашто је режирао ову представу.
Сценографију, костиме и избор музике урадили су Миливојевић и Амалија Бенет која је и аутор кореографије.
Представа је премијерно изведена 13. априла ове године.
М.Б.