Вести

Опера Петра Kоњовића „Kоштана“, према истоименој драмској причи Борисава Станковића, под диргентском управом Ане Зоране Брајовић, и у режији Југа Радивојевића, премијерно је изведена 14. јуна на Великој сцени.

На тај начин, после чак шест деценија од последње изведбе, једна од најпопуларнијих домаћих опера, чија се прича дешава у епохи, поново је, али у новој модерној поставци, у коју су на суптилан начин укључени и брехтовски елементи, постала саставни део редовног репертора Народног позоришта.

Насловну улогу, ватрене и лепе Циганчице Kоштане, која ће заувек остати симбол чежње, лепоте, сете, пожуде, недосањаног, жала за младошћу али и провокације која у човеку изазива гнев, срџбу, злобу, мржњу... певала је сопран Мина Глигорић.

У роли богатог трговца и поседника Хаџи Томе наступио је бас Ненад Јаковљевић, његову супругу Kату тумачила је мецосопран Наташа Јовић Тривић, а њихову децу – Стојана и Стану – тенор Дејан Максимовић и сопран Биљана Јовановић.

Тенор Дарко Ђорђевић певао је улогу председника општине Арсе, његова кћерка Васка била је мецосопран Наташа Рашић, а брат Митке баритон Миодраг Д. Јовановић.

Гркљана, Kоштаниног оца, тумачио је баритон Милан Обрадовић, док је ролу њене мати, Салче, дочарала мецосопран Александра Ангелов.

У овом веома комплексном делу, са захтевним инструменталним и певачким деоницанма, улоге су остварили и Вук Радоњић (Марко), Дубравка Филиповић (Магда), Kатарина Радовановић (Софка), Исидора Стевановић (Kоца), Михаило Оташевић (Први грађанин/ Алил), Никола Микић (Други грађанин), Милош Милојевић (Трећи грађанин), Михаило Шљивић (Полицаја), глумац Димитрије Илић (Асан) и солисткиња Балета Олга Олћан као Коштанин Алтер его.

У представи су учествовали Оркестар, Хор, Балет и Оперски студио „Борислав Поповић“ Народног позоришта у Београду.

Kонцертмајстор је била Весна Јанссенс, а шеф Хора Ђорђе Станковић.

Сценографи су Мираш Вуксановић и Јасна Сарамандић, костиме је урадила Kатарина Грчић Николић, а кореографију Владимир Логунов. 

Асистент диригента је Дијана Цветковић, а помоћник редитеља Ана Григоровић.

Ово је пета поставка те чувене српске опере у Народном позоришту која је, својевремено, извођена на свим сценама некадашње Југославије, али и на неким европским.  

Kоњовићева опера „Kоштана“ - „лирски устрептала драмска поема неиживљене љубавне страсти“ у којој је „локални колорит врањског амбијента дат у јарким бојама стилизоване народне попевке и у широко развијеним живописним народним играма“, а „жеђ за животом и жаљење за младошћу, пропуштено кроз психу балканског човека и означено као „севдах“ и „жал за младост“ добило изванредно суптилан и психолошки нијансиран музички израз“, и данас се, после више од осам деценија после првог приказивања у Народном позоришту у Београду, када је оцењено да је то „датум у нашој културној историји“ – сматра врхунцем у развоју српске опере.

Постављање овог бисера домаће опереске баштине на сцену, после 60 година од последње премијере (19. октобар 1959. године), показало се као пун репертоарски погодак, судећи по реакције публике у препуној сали која није штедела дланове да све актере, на крају представе, испрати петнаестоминутним бурним аплаузом и узвицима „браво“.

Дан касније, 15. јуна, такође с великим успехом, одржана је прва реприза, а у подели су били Евгенија Јеремић (Коштана), Небојша Бабић (Хаџи Тома), Наташа Јовић Тривић (Ката), Дејан Максимовић (Стојан), Марија Јелић (Стана), Дарко Ђорђевић (Арса), Наташа Рашић (Васка), Миодраг Д. Јовановић (Митке), Милан Обрадовић (Гркљан), Жељка Здјелар (Салче), Вук Радоњић (Марко), Дубравка Филиповић (Магда), Катарина Радовановић (Софка), Мина Ковач Марковић (Коца), Михаило Оташевић (Први грађанин/ Алил), Никола Микић (Други грађанин), Милош Милојевић (Трећи грађанин), Михаило Шљивић (Полицаја), глумац Димитрије Илић (Асан) и солисткиња Балета Олга Олћан (Алтер его).
М.Б.

Критику Зорице Којић, објављену у дневном листу "Данас", можете прочитати ОВДЕ