Вести

Отварање изложбе о примабалерини Јованки Бјегојевић „Јединствени сјај балетске звезде“, ауторке Милене Јауковић, 8. јуна (18,30) у Музеју Народног позоришта у Београду

2 јун 2020

Изложба о примабалерини Јованки Бјегојевић „Јединствени сјај балетске звезде“, ауторке Милене Јауковић, биће отворена 8. јуна (18,30) у Музеју Народног позоришта у Београду. 

Изложбу ће отворити балетска уметница и публициста Соња Лапатанов, а о уметничком стваралаштву Јованке Бјегојевић, осим ауторке, говориће управница Народног позоришта у Београду Ивана Вујић и балетски уметник и кореограф Владимир Логунов.

Ауторка Милена Јауковић истиче да је Јованка Бјегојевић једна од најзначајнијих балетских уметница у историји Балета Народног позоришта у Београду.

„Била је јединствена уметничка појава и раскошан балетски уметник. Будући да се професионалним животом ове велике уметнице до сада још нико није бавио на систематичан начин, прикупити разуђену архивску грађу, као и многобројне, до сада мање познате, податке, представљало је значајан изазов, али и велику одговорност”, истиче Милена Јауковић.

Изложба „Јединствени сјај балетске звезде”, стављајући претежно акценат на уметничко деловање Јованке Бјегојевић на сцени Народног позоришта у Београду, третира, према речима ауторке, и остале, врло значајне фазе њене каријере, које се односе на играчке ангажмане у Француској и Аустралији.

„Многобројна самостална гостовања широм света у подједнакој мери завређују пажњу и доприносе свеобухватности приказа ове изузетне балетске каријере“, подсећа Јауковић.

Славна српска и југословенска уметница рођена је 1931. године у Прњавору, у Босни и Херцеговини, где је и стекла прва знања о игри. Школовање је наставила у Београду код Радмиле Цајић и у државној балетској школи у класи врсног педагога Милета Јовановића.
Њена професионална играчка каријера започиње 1950. године у Народном позоришту у Београду где већ у децембру исте године дебитује играјући главну улогу – Кнегињу у балету „Балада о једној средњовековној љубави”.

Након тога, нижу се и успеси у балетима „Лабудово језеро”, „Симфонија”, „Орфеј”, „Јоланда”, „Краљица острва”, „Кинеска прича”, „Ромео и Јулија”...

Осим на сцени матичног позоришта, с великом успехом играла је и у Паризу (у периоду од 1956–1959. године) у балетској трупи реномираног играча и кореографа Жана Бабилеа где је наступала као водећа балерина класичног и модерног репертоара, у улогама креираним специјално за њу: Песак, Копча и Балетино.

Године 1959. потписује уговор са трупом Едуарда Борованског у Аустралији где је била ангажована како у класичном, тако и у модерном балетском репертоару.

Након тога, на позив управе Народног позоришта, враћа се у Београд и од 1961. до 1972. године са несмањеним жаром плени и самоуверено влада сценом играјући главне и насловне улоге у представама „Жизела”, „Двобој”, „Триптихон”, „Пепељуга”, „Пољубац виле”, „Напуштене”, „Птицо не склапај своја крила”, „Звездани круг”…

Гостовала је у Единбургу, Атини, Бечу, Салцбургу, Лозани, Цириху, Бакуу, Ташкенту, Лењинграду, Кијеву, Ослу, Барселони, Риму...

Јованка Бјегојевић један је од оснивача Удружења балетских уметника Србије 1962. године, чији је била и председник у периоду од 1982–1984. године.

Добитница је Седмојулске награде Републике Србије за улогу у балету „Триптихон” Петра Коњовића (1962), Октобарске награде Града Београда, Годишње награде Народног позоришта у Београду (1969), Награде УБУС-а за животно дело (1998) и Признања за врхунски допринос националној култури.

Године 1972. престаје активно да игра и наставља да се бави педагошким радом на одсеку глуме на Факултету драмских уметности у Београду, као редовни професор.

У два мандата, 1970. и 1994. године обављала је дужност директора Балета Народног позоришта у Београду.

Осамдесетих година радила је као директор Балета Позоришта на Теразијама где је у представи „Орфеј у паклу” показала и своје кореографско умеће.

Звезда је филмова „Звиждук у осам“, „Музика кроз векове“, „У једном граду ко зна ком".

Преминула је 31. августа 2015. године у Београду, у 84. години.

Сахрањена је 5. септембра у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.