Вести

Поводом 90. рођендана и 35 година педагошког рада примадоне и професорке Бисерке Цвејић, у понедељак 9. децембра у Музеју Народног позоришта отворена је изложба "Бисерка Цвејић - Вердијева хероина", а потом је на Великој сцени одржан оперски концерт "Професорки с љубављу".

Поводом 90. рођендана и 35 година педагошког рада примадоне и професорке Бисерке Цвејић, у понедељак 9. децембра у Музеју Народног позоришта отворена је изложба "Бисерка Цвејић - Вердијева хероина", а потом је на Великој сцени одржан оперски концерт "Професорки с љубављу".

Отварајући изложбу, аутор Драган Стевовић је подсетио да је Бисерка Цвејић током своје, како је рекао, импресивне каријере, у периоду од 1951 до 1961. била чланица Опере Народног позоришта у Београду. 
Том приликом, он је, између осталог, рекао и да је ово прилика да се "сетимо и оних људи који више нису са нама, а чије деловање је било значајно за живот и каријеру Бисерке Цвејић".
Према Стевовићевим речима, међу њима су Јосип Ријавец, Оскар Данон, Богдан Бабић, Драгомир Радивојевић, Ружица Савић, Ричард Свифт и Душан Цвејић.
Госпођа Цвејић се захвалила присутнима што су се одазвали у тако великом броју и истакла да је веома узбуђена и срећна.
- Хвала свима на подршци. Ви сте (публика) део моје среће. Сваки ваш аплауз, свака ваша љубав, сваки ваш поглед... мени су пунили срце и давали вољу да живим даље и да још више радим - рекла је госпођа Цвејић која је поздрављена бурним аплаузом. 
Пре него што је отворио изложбу, Стевовић је позвао присутне да уживају у аудио снимку арије Еболи из Вердијевог "Дон Карлоса" у којем је Бисерка Цвејић гостовала 11. децембра 1965. године на сцени Метрополитен опере у Њујорку.
На изложби, која ће бити отворена до краја фебруара 2014. године, посетиоци могу да виде бројне фотографије, плакате, награде и личне предмете славне уметнице која је остварила 77 мецосопранских улога у скоро 1.800 представа на сценама широм света.
Концерт "Професорки с љубављу", у режији Иване Драгутиновић Маричић и под диригентском управом Дејана Савића, отворен је увертиром "Летећег Холанђанина" Рихарда Вагнера.
У наставку програма, публика у препуној сали уживала је у аријама и дуетима из популарних оперских дела, које су изводили Светлана Несторов, Виолета Полексић, Јелена Папић Чамџић, Саша Штулић, Тања Обреновић, Дарија Олајош, Миљенко Ђуран, Ивана Димитријевић, Анета Илић, Тамара Марковић, Софија Пижурица, Андреас Кордоба, Ана Јовановић, Љубомир Поповић, Владимир Андрић, Никола Китановски, Ивана Милашиновић, Борис Трајанов, Милица Стојадиновић, Ирена Зарић, Снежана Стаменковић и Сања Керкез.
На крају концерта, чланови дечијег хора "Хориславци", отпевали су слављеници, коју су гледаоци поздравили стојећим овацијама, песму "Срећан рођендан".
М.Б.

Више фотографија можете погледати ОВДЕ

БИОГРАФИЈА:
Бисерка Цвејић, оперска певачица, прави вердијански мецосопран, рођена је 5. новембра 1923. у Крилу-Јесенице у Хрватској.
Детињство је провела у Белгији, а певање дипломирала на Музичкој академији у Београду у класи професора Јоспиа Ријавеца.
Први наступ на сцени имала је 1950. на сцени Народног позоришта у Београду.
Од 1951 до 1961. била је чланица Опере Народног позоришта у Београду.
Године 1961-1979. ангажована је у Бечкој државној опери и тамо остварила 25 улога и више од 370 сценских наступа.
Истовремено је од 1975. до 1978. била и члан Загребачке опере. Остварила је антологијске креације Вердијеви улога – Амнерис (Аида) Ацучене (Трубадур) и Еболи (Дон Карлос) као и Бизеове Кармен.
По завршетку каријере, радила је двадесет година као професор соло певања на Факултету музичке уметности у Београду и на Академији уметности у Новом Саду.
Водила је Оперски студио у Опери и Театру Мадленианум, као и у Народном позоришту у Београду. Неки од њених студената, данас су, такође оперске звезде на светским сценама: Жељко Лучић, Милена Китић, Светлана Сердар, Борис Петроње...
С префињеним осећајем стила и савршеним владањем француским језиком, Бисерка Цвејић је изванредно тумачила и оперске ликове француских композитора.
Од 1961 до 1967. редовно је гостовала у Метрополитен опери у Њујорку – позорници њених највећих успеха и признања.
Певала је у миланској Скали, у „Арени“ у Верони, напуљском „Сан Карлу“, лондонском Ковент Гардену, Бољшој театру у Москви, Театру „Колон“ у Буенос Аиресу.
Са групом италијанских певача "Lirica Italiana" у опери Дон Карлос гостовала је 1967. у Јапану. Та представа је снимљена и издата на ВХС.
С посебним успехом певала је и Шарлоту у Маснеовом Вертеру, Прециозилу у Вердијевој Моћи судбине, Далилу у Самсону и Далили Сен Санса, Принцезу де Бујон у Чилеиној Адријани Лекуврер и Ђулијету у Офенбаховим Хофмановим причама.
Одликује се лепим, уједначеним, снажним и топлим гласом, сигурних висина, врхунском музикалношћу и изразитим осећајем за музичко-сценску карактеризацију ликова.
Била је члан жирија на такмичењима соло певача у Србији, некадашној Југославији и иностранству.
Добила је бројне награде, од 2001. године носилац је и највишег француског одличја – Легије части као и Признања за врхунски допринос националној култури Републике Србије 2007.
Поводом Дана Универзитета уметности у Београду 2011. године додељено јој је звање професор емеритус.