Вести

Поштоване и драге колеге,

путем појединих медија упознат сам са протестом једног дела ансамбла, као и хонорарних сарадника, поводом разних тема које су у предметном јавном иступању наведене. С обзиром да је конкретан повод обраћања медијима моја одлука о промени на челу Дирекције Драме, желим да појасним следеће:

Управничка овлашћења по Статуту Народног позоришта подразумевају слободу избора сарадника, и ту никакав законски прекршај није начињен. О бахатости не може бити речи из разлога што је сам Жељко Хубач бар три пута до сада писмено нудио оставку због сопствених пропуста (последњи пут 21. априла прошле године), коју нисам прихватао из разлога што сам желео да заокружи временски и програмски свој период од 4 године рада на том месту, на које сам га лично и поставио 29. августа 2014. године. Мимо тога смо у више наврата колегијално и пријатељски разговарали о његовом повратку на место драматурга у кући као и о могућим наследницима.

Када говоримо о другачијој уметничкој визури представа Драме, договор са Жељком Хубачем је био да се за његовог мандата велики класици и домаћа литература читају на нов и савремен начин, што и јесте била одлика драмског репертоара Народног позоришта у том периоду. Након више од 4 године, сматрам да је моја обавеза да именујем новог човека који ће дати свој печат наредном раздобљу рада овог уметничког сектора, ставити акценат на неке друге вредности из непрегледног поља сјајне литературе, обратити се и некој новој публици - уосталом, и мандат Управника траје 4 године. Дакле, једино и искључиво уметнички разлози стоје иза овог потеза, којим се Жељко Хубач ни на који начин не кажњава, с обзиром да остаје на свом основном радном месту драматурга у кући, на тај начин битно утичући на формирање и изглед репертоара. Када је о наградама реч, за време претходног директора Драме, који је на том месту провео нешто више од годину дана, освојено је скоро 25 различитих признања - закључак је једноставан: не освајају награде ни Управници ни Директори, награде осваја Народно позориште и његови ансамбли и уметници. А што се уметничких слобода тиче, док сам на месту Управника, ни један вид ових тековина није и неће бити угрожен.

Надаље, потреба да се у већој мери ангажују запослени, не само драмски него и остали, уметници Народног позоришта, нешто је на шта сам небројено пута указивао Жељку Хубачу, те тема на коју се УО Народног позоришта враћао на неколиким својим седницама, а све на основу притужби управо из ансамбла Драме, закључака стручне јавности о бесмислености репертоарског система позоришта уз толики број хонорарних сарадника и евидентне превисоке трошкове представа у експлоатацији. Овде наводим информацију коју је Управни одбор НП добио на својој XVII седници од Жељка Хубача, одржаној још 13. 03. 2017. у којој дословно стоји:

”У последњих 14 подела било је укупно 117 улога: 76 мушких улога, од којих је 53 улоге одиграо 21 запослени глумац, а 23 улоге је одиграло 14 хонорарних уметника. Ту је и 41 женска улога које су расподељене на – 4 запослене глумице које су одиграле 14 улога, 4 које су одиграле по 2 улоге, 7 запослених глумица су одиграле по 1 улогу а седам хонорарно ангажованих глумица је одиграло 10 улога. Надаље, у ансамблу Драме запослено је 63 глумца, а у наведеном периоду улоге су добили 36 глумаца и то: 11 глумаца из групе Глумци II, 7 глумаца из групе Глумци I док 7 Првака нису одиграли ни једну улогу а ангажован је 21 хонорарни глумац.”

Долазимо у апсурдну ситуацију да више од пола ансамбла драмских уметника годинама није имало нити једну премијеру, да има глумаца који немају ни једну представу, а да су неки од њих чак прваци Драме. Да ствар буде још драстичнија, има међу њима уметника за које се друге позоришне, продуцентске, филмске и ТВ куће просто отимају, редовно наступају и снимају, дакле, свугде, само не у својој матичној кући. Још је тежа ситуација међу редитељима, који добијају једну режију на неколико сезона, те да би се колико - толико премостила ова немогућа ситуација, редовно предлажемо наше "кућне" редитеље за оперске продукције и тако макар преполовимо овај енормни јаз, на страну то што ови редовно режирају по другим позориштима.  Потом, сваки гостујући редитељ доводи своју екипу сарадника, елиминишући наше сценографе и костимографе, које опет упошљавамо на раду у Опери и Балету, или и они раде ван куће...са драматурзима је још гора ситуација. Стога из буџета драмских представа, који најчешће увелико премашује оперски и балетски, упркос бар 100-150 костима који се за ове потоње шију, понекад скоро три четвртине одлази на хонораре а упадљиво мањи део на опрему представа, једва довољно и прескромно. За хонораре спољним сарадницима на снази је правилник из времена мог првог мандата, али су надокнаде гостујућим драмским уметницима, због недостатка система алтернација, све чешће предмет условљавања и слободне погодбе. На крају, скрећем пажњу да нас чекају платни разреди те нова систематизација на основу каталога радних места, која мора бити оправдана објективним очекивањима да ће сваки запослени глумац у Сектору драме бити ангажован у репертоару. Ово се, наравно, односи и на све запослене у нашој кући, чија радна места смо до сада успешно сачували, и тако ће бити и на даље.

Најзад, без икакве намере да се Народно позориште затвори у своје међе и ресурсе, али исто тако ни да постоје спољни сарадници који су претплаћени на ангажмане у нашој кући, са задовољством отварамо своја врата и своје продукције хонорарним сарадницима, у оној мери у којој то има пуно оправдање потребом за новим уметничким изразом, профилом стваралаца којих нема тренутно у ангажману, актуелношћу и, зашто не, популарношћу код публике,  свесни  да врата обеју сцена треба да буду отворена младим и још недовољно афирмисаним а талентованим ствараоцима из наше средине.

Сва остала питања се не решавају пред медијима, него разговором, договором и активностима у оквиру куће, за шта су свима, као што добо знате, моја врата увек широм отворена.

Срдачно и уз колегијални поздрав,

Дејан Савић, Управник