Вести

Поводом 13. година од смрти глумца Драгана Максе Максимовића, у уторак 4. фебруара, представници Народног позоришта у Београду, Удружења драмских уметника Србије и Министарства културе, положили су венце на његову спомен-плочу на Зеленом венцу у Београду, поред некадашњег ресторана "Бели град".

У име Народног позоришта, венац је положио в.д. управника Дејан Савић, испред Удружења драмских уметника Србије - председник Војислав Брајовић, а у име ресорног министарства државни секретар Дејан Ристић.
Обраћајући се бројним новинарима, Савић је рекао да Максимовића памти као једног тихог, тамнопутог човека кога је честао виђао како седи у позоришном бифеу на четвртом спрату, али и значајног драмског ствараоца који је остварио низ незаборавних улога у театру, на филму и телевизији.
Према његовим речима, ова плоча, која је постављена пре осам година, увек ће нас подсећати на Максу.
- Он и даље живи са нама, у нашим срцима. Иако је људској природи својствено да се труди да заборави оне ружне и непријатне ствари, неке од њих, ипак, тешко могу да падну у заборав. Страшан разлог који је Максу коштао живота, не смемо никад да заборавимо и због тога да се такав безумни и лудачки чин никад више не понови - упозорио је Савић.
Брајовић је са жаљењем констатовао да ово није тренутак када би са радошћу могли да се присетимо овог, како је рекао, сјајног глумца који нас ни са једном својом улогом није остављао равнодушнима.
- Ја овај тренутак доживљавам као тренутак велике срамоте која се десила овом граду, која се десила у овом друштву. Људи инспирисани осионошћу и мржњом учинили су ово дело које је, нажалост, било дело које је коштало живота нашег Максу и које може да кошта сваког према коме је та сатанистичка мржња уперена. Жалим све његове ране које су га коштале живота и са невероватном љубављу гледам сваки његов тренутак који је остао забележен у нашим сећањима - казао је Брајовић.
Међу присутнима су били в.д. директора Драме Народног позоришта Спасоје Ж. Миловановић, глумци Тихомир Станић, Димитрије Илић, Жељка Башић, редитељ Горан Марковић, позоришни продуцент Милован Здравковић...
Спомен-плоча је постављена на месту где је некадашњи првак Драме Народног позоришта брутално претучен 17. новембра 2000. године од групе хулигана који су мислили да је Ром.
Након два и по месеца, 4. фебруара 2001. године, глумац је у болници подлегао повредама.
Максимовић је рођен 7. фебруара 1949. године у Подујеву.
Током каријере остварио је више од 60 улога у позоришту, на филму и телевизији.
У Националном театру у Београду дебитовао је 1971. године улогом Војника у представи "Мајка Храброст и њена деца".  
Током три деценије, на сцени матичног театра остварио је веома запажене роле у представама "Сарајевски атентат" (Недељко Чабриновић), "Мандрагола" (Фра Бепо), "Британик" (Нерон), "Лењин, Стаљин, Троцки" (Генрих Григоријевич Јагода), "Косовска хроника" (Авдула), "Рибарске свађе" (Бепо), "Последња потера за златом" (Цагер), "Крај партије" (Хам), "Месец дана на селу" (Игњатије Илич Спигељски), "Суђење госпођи Бовари" (Сенар), "Дуго путовање у ноћ" (Едмунд Тајрон), "Максим Црнојевић" (Дужде од Млетака)... 
Глумио је у филмовима "Петријин венац", "Шмекер", "Време чуда", “Последњи круг у Монци”, “Ране”, "Пад Италије", "Нож", "Ми нисмо анђели", “Црни бомбардер”, “Стршљен”, "Лепа села, лепо горе"... 
Играо је у телевизијским серијама "Отписани", "Дувански пут", "Приче из мајсторске радионице", "Четрдесет осма - Завера и издаја", "Отворена врата", "Горе доле"...
М.Б.

Више фотографија можете погледати ОВДЕ