ПОРУКА БРЕТА БЕЈЛИЈА ПОВОДОМ 27. МАРТА, СВЕТСКОГ ДАНА ПОЗОРИШТА

Светски дан позоришта - 27. март обележава се и у Србији различитим програмима, као и традиционалним читањем поруке уочи извођења представа, исто као и у театрима широм света.
На иницијативу Међународног позоришног института више од пола века слави се овај Дан (датум отварања Театра нација 1962. у Паризу, којем је уметничка директорка била и наша Мира Траиловић), а на позив Института, поруку пише позоришна личност светског угледа.
Први међу њима био је Жан Кокто. Порука се преводи на више од 20 језика, чита пред десетинама хиљада гледалаца у позориштима и објављује у стотинама штампаних и електронских медија на свим континентима.
Ове године поруку је упутио јужноафрички драмски писац редитељ, дизајнер и аутор перформанс инсталација Брет Бејли.
- Где год постоји људско друштво, ту је и неукротиви Дух представе. Под крошњама у засеоцима, на модерно опремљеним сценама светских метропола; у школским дворанама, на пољима, у храмовима; у страћарама, на трговима, у друштвеним центрима и градским подземљима, сједињавамо се путем пролазних позоришних светова које стварамо да бисмо изразили сву нашу сложеност, разноликост, рањивост, како у живом телу тако и у даху, у гласу. Окупљамо се да плачемо и да се сећамо; да се смејемо и проматрамо; да учимо, афирмишемо, замишљамо. Да се дивимо достигнућима технологије и оваплоћујемо богове. Да нас оставе без даха наше могућности поимања лепоте, саосећања и монструозности. Да осетимо енергију и моћ. Да славимо богатство наших културних разлика и премостимо границе које нас раздвајају - истиче Бејли.
Према његовим речима, где год постоји људско друштво, ту је и неукротиви Дух представе.
- Поникао из заједнице, он носи маске и костиме наших различитих традиција. Упреже наше језике, ритмове и покрете и отвара нови простор међу нама. А ми, уметници који радимо са овим древним духом, ми осећамо изазов да га урежемо у наша срца, идеје, наша тела како бисмо открили стварност у свој њеној световности и блиставој мистерији. Али, у овој епохи у којој се толики милиони људи боре за опстанак, пате под опресивним режимима и грабежљивим капитализмом, беже од конфликата и невоља, у којој нашу приватност нарушавају тајне службе, а наше речи контролишу наметљиве власти; у којој су шуме уништене, врсте искорењене, океани отровани: шта смо ми то дужни да откривамо? У овом свету неједнаких моћи где најразличитији хегемонијски слојеви покушавају да нас убеде да су један народ, раса, род, сексуално опредељење, религија, идеологија, културни оквир супериорнији од других, да ли је заиста одржива идеја да уметности треба да буду одвојене од друштвених агенди? Да ли ми, уметници из арена и са сцена, треба да се прилагођавамо пречишћеним захтевима тржишта, или пак треба да искористимо моћ коју имамо: да утремо пут у срцима и памћењу друштва, да окупљамо људе око себе, инспиришемо, опчињавамо и информишемо, и да стварамо један свет наде и сарадње отвореног срца? - каже Бејли.
Његову поруку, 27. марта, уочи представе "Мали брачни злочини", на Сцени "Раша Плаовић", прочитао је глумац Борис Пинговић.
М.Б.


Повезани уметници