ПОСЛЕ НИША, "КОНСТАНТИН" СА УСПЕХОМ ИЗВЕДЕН И У БЕОГРАДУ

Београдска премијера представе "Константин", једне од манифестација у оквиру Државног програма прославе јубилеја "Милански едикт 313 - 2013, Србија", одржана је у понедељак 4. марта на Великој сцени, у присуству државног врха и других високих званица.

Препуно гледалиште, у којем су били председник Томислав Николић, министар културе Братислав Петковић, патријарх српски Иринеј, чланови дипломатског кора и друге личности из културног, политичког и јавног живота Србије, наградило је чланове великог глумачког ансамбла дуготрајним и бурним аплаузом.
Комад, чија радња почиње у пролеће 337. године у војном логору близу Никомедије, урађен је по тексту Дејана Стојиљковића и у режији Југа Радивојевића.
Римског цара Константина, рођеног у Наисусу, на територији данашњег Ниша, играо је у младим данима Петар Бенчина, а у старијим Миодраг Кривокапић.
У подели су били и Лука Грубишић (Константин - дечак), Мирко Бабић (Констанције Хлор - отац), Снежана Петровић (Константинова мајка), Тамара Драгичевић (Константинова друга супруга, царица), Милош Цветковић (непознати војник, наводно син Константиновог друга из детињства), Сузана Лукић (Робиња, хришћанка), Игор Дамњановић (Хелвије), Дејан Тончић (Далмације), Дејан Цицмиловић (Галерије), Александар Маринковић (Димитрије), Драган Божа Марјановић (Диоклецијанов трибун у Солуну), Мирослав Јовић (Константинов сувладар и муж његове сестре), Александар Михаиловић (Константинов биограф, панегиричар на двору), Милутин Вешковић (Квестор Константиновог двора), Драгиша Вељковић (Константинов лекар), Димитрије Илић (Робовласник), Данило Петровић (Легионар), Младен Милојковић (Тит), Маријан Тодоровић (Сотерид), Драгослав Савић (Децим), Мирољуб Недовић (Константинов писар)...
У сарадничкој екипи су Спасоје Ж. Миловановић (адаптација текста за сцену), Иван Велисављевић (драматург), Александар Денић (сценограф), Бојана Никитовић и Стефан Савковић (костимографи) и Владимир Пејковић (композитор).
Тематизујући живот Флавија Валерија Аурелија Константина Августа, познатијег као Константин I Велики (306-337), представа "Константин" сабира искуства историјских и верских докумената о првом римском владару који је прихватио хришћанство, дотад веру прогоњене мањине, владару који је "Миланским едиктом" покренуо христијанизацију Царства и узрастање хришћанства у доминантну веру тадашњег цивилизованог света, владару који је ударио темеље будућем Византијском царству... Коначно, и о човеку који је након смрти канонизован и који се у православним црквама поштује као светац и "равноапостолни цар".
Пут Константиновог преображаја дат је из перспективе последња два сата његовог живота током који се, како по слободној вољи сећања тако и хронологији коју успоставља његов биограф, уобличава и разобличава галерија ликова и догађаја од његовог дечаштва до смрти... Све до данашњице. До сагледавања значаја "Миланског едикта" не само из чињенице да је њиме хришћанство добило легитимитет признате вере, већ и из чињенице да се њиме промовише толеранција, односно право на различитост вероисповедања.
Представа, која је, такође, са успехом, праизведена 27. фебруара у Нишу, урађена је у копродукцији Народног позоришта Ниш и Народног позоришта у Београду поводом 17. векова од доношења Миланског едикта.
После Ниша и Београда, планирано је да ову историјску драму види и публика у више градова Србије, као и у Будви, Бањалуци, Скопљу, Темишвару, Араду, Будимпешти, Ријеци, Пули...
М.Б.


ИЗЈАВЕ ЗА МЕДИЈЕ ПОСЛЕ ПРЕМИЈЕРЕ:

В.д. управника Народног позоришта Дејан Савић истакао је да је представа у Београду деловала још боље него у Народном позоришту Нишу, где је било прво извођење, 27. фебруара.
"Наша сцена је већа, даје више простора и даха уметницима, тако да су утисци још повољнији него у Нишу", рекао је Савић непосредно након завршетка представе, којој су присуствовали председник Србије Томислав Николић, патријарх српски Иринеј и друге високе званице.
Савић је изразио утисак да је "реакција публике више него добра".
"Мислим да нас очекује дуг и захвалан живот ове представе, која ће се својим трајањем и успехом реванширати за све што смо уложили", казао је в.д. управника Народног позоришта.
Исто сматра и руководилац пројекта "Милански едикт 313 - 2013, Србија", саветница министра за међународну сарадњу у Министарству културе и информисања Славица Трифуновић.
"Мислим да је представа добро примљена код београдске публике, као и код нишке, и то ми даје за право да помислим да ће дуго да траје и да ће публика да је воли", рекла је она.
Трифуновићева је додала да је намера да се кроз представу "осветли порекло, лик и дело Константина и да се шира публика упозна са друштвеним и историјским околностима у којима је донет тај важан документ, Милански едикт".
"Циљ је да људи спознају значај Миланског едикта и разлог што Србија на овакав начин обележава јубилеј", рекла је она.
Редитељ Југ Радивојевић изјавио је да је "идеја била да се један тако сложен и важан живот Константина великог исприча једноставним језиком, да се испрати његов живот од дечаштва до краја, до позних година".
"Покушали смо да линију његовог живота од освајача и ратника до свеца, прикажемо позоришном поетиком која ће бити разговетна с једне стране, а са друге слојевита и у естетеском смислу богата", рекао је он.