Вести

Нова кореографска верзија балета Петра Иљича Чајковског „Лабудово језеро“, према Маријусу Петипа и Леву Иванову, у кореографији и режији Kонстантина Kостјукова, биће премијерно изведена 2. јуна на Великој сцени.

У представи ће учествовати целокупни ансамбл Балета и Оркестар Народног позоришта у Београду, под диригентском управом Ђорђа Павловића.

Аутор костима и сценографије је прослављени италијански модни креатор, дизајнер и костимограф Ренато Балестра.

„Лабудово језеро“, прави бисер класичног репртоара, који је, уједно, и најигранији балет у историји захваљујући својој езотеричности, магичности и снажној експресивности, чине заклетва као искушење љубави и преваре, сазревање кроз одлуке, људско двојство, лукавост, жртвовање, сједињавање у фиктивној смрти и апотеоза идеалној љубави.
М.Б.

                                         Извештај са конференције за новинаре, одржане 31. маја

Нова кореографска верзија балета Петра Иљича Чајковског „Лабудово језеро“, према Маријусу Петипа и Лаву Иванову, а у кореографији и режији Kонстантина Kостјукова, биће премијерно изведена 2. јуна на Великој сцени Народног позоришта, најављено је данас на конференцији за медије у националном театру.

В.д. управница Народног позоришта Ивана Вујић подсетила је да је култни балет на овој сцени први пут изведен 1925. године, када је испод наслова писало: "фантастични балет у 4 чина".

"За мене је то најбољи опис ове представе. Постављање "Лабудовог језера" у најважнијој кући културе је вишеструко значајно. Осим што је то основа и врхунац балета, то је и школа лепоте, дисциплине, понашања. Реномеу Народног и доликује да ради велике и захтевне пројекте попут овог", поручила је Ивана Вујић. 

У костимима и сценографији прослављеног италијанског модног креатора, дизајнера и костимографа Рената Балестре, наступиће целокупни ансамбл Балета и Оркестар Народног позоришта у Београду, под диригентском управом Ђорђа Павловића.

У главним улогама су Татјана Татић, која игра белог и црног лабуда – Одету и Одилију, Игор Пастор као Принц Зигфрид и Јовица Бегојев као Гроф Ротбарт.

Суштину овог антологијског дела, за које Чајковски није ни претпостављао да ће постати езотеричан, магичан, снажно експресиван и најигранији балет у историји, чине заклетва као искушење љубави и преваре, сазревање кроз одлуке, људско двојство, лукавост, жртвовање, сједињавање у фиктивној смрти и апотеоза идеалној љубави.

Татјана Татић је подсетила да је у Народном позоришту већ шест година и да има неколико главних улога иза себе, и истакла да се, међутим, ниједна од њих не може да мери са играњем у „Лабудовом језеру“.

„Музика Чајковског је толико драматична и магична да је свака наша проба захтевала тотално уметничко предавање, јер другачије овај балет не може да се припреми. Сваког дана смо нешто ново извлачили из себе“, казала је Татићева и додала да јој Kостјуков дао велику прилику коју ће, нада се, искористити 2. јуна на премијери.

Игор Пастор је нагласио да је велики тим људи радио на припремању балета и да су сви исказали велику посвећеност током настајања „Лабудовог језера“.

„У Народном позоришту сам десет година и свакако је ово круна моје каријере. Наш ансамбл је с великим мотивом ушао у све ово и сигурно смо дали све од себе да на премијери све изгледа баш како треба. Има нервозе, треме и жеље, али сам сигуран да ћемо с публиком у недељу поделити велику чаролију“, казао је Пастор.

Kонстантин Kостјуков истакао је да је „Лабудово језеро“ балетски дијамант.

„То је једина балетска представа коју ће публика увек изнова гледати јер та генијална музика и покрет на сцени просто омамљују људе. ‘Лабудово језеро’ је за балет вероватно исто што су за драму Нушић или Шекспир. Kореографија наше верзије ‘Лабудовог језера’ захтевна је, јер балет као и све области тражи више од протагониста. Пред играчима су били велики изазови и захтеви, али се надам да ће публика доживети балетски празник и нешто узвишено 2. јуна на премијери“, казао је Kостјуков.

 

РЕНАТО БАЛЕСТРА је један од нај­ве­ћих кре­а­то­ра висо­ке моде у исто­ри­ји. Кажу да је мода иза­бра­ла Рена­та Бале­стру, а не Бале­стра моду. Њего­ва кари­је­ра је има­ла врто­гла­в успон, од првих корака до момен­та када је отво­рио ате­ље са соп­стве­ним брен­дом у Риму, цен­тру висо­ке моде, пости­гав­ши врло брзо интер­на­ци­о­нал­ни успех. При­ка­зи­вао је сво­је колек­ци­је свуда у све­ту са неза­пам­ће­ним успе­хом. Добит­ник је ско­ро свих нај­ва­жни­јих мод­них при­знања. Обла­чио је нај­е­ле­гант­ни­је жене планете. Њeго­ве лич­не кли­јент­ки­ње су биле иран­ска цари­ца Фарах Диба, кра­љи­ца Тај­лан­да, прин­це­за Јордана, као и мно­ге прве даме, кра­љи­це, прин­це­зе... Обла­чио је и нај­по­зна­ти­је холи­вуд­ске глу­ми­це и дру­ге ита­ли­јан­ске и свет­ске диве. Како је музи­ка, посеб­но опе­ра, њего­ва вели­ка љубав, радио је и кости­ме за опе­ре и позо­ри­шта, изме­ђу оста­лог и за опе­ру Роси­ни­је­ве Пепе­љу­ге у Народ­ном позо­ри­шту 1998. Његови костими допринели су популарности и интересовању публике за ову оперу. Радио је и уни­фор­ме, између осталог и за италијанског авио првозника Али­та­лију. Хра­брост и изу­зе­тан стил, тра­ди­ци­ја и модер­но... су оно што га и у овим годи­на­ма покре­ће и чини јед­ним од нај­ва­жни­јих мод­них гуруа на све­ту, који све што додир­не, пре­тво­ри у стил.