ПРЕМИЈЕРА ОПЕРЕ "ТОСКА" ЂАКОМА ПУЧИНИЈА 2. АПРИЛА НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ

Опера Ђакома Пучинија "Тоска", у режији госта из Скопља Дејана Прошева, под диригентском управом Ане Зоране Брајовић, биће премијерно изведена у среду 2. априла на Великој сцени.

Насловну улогу у овом ремек-делу оперске уметности, насталом по либрету Луиђија Илике и Ђузепеа Ђакозе, а на основу истоимене драме Викторијена Сардуа, певаће Јасмина Трумбеташ Петровић која ће том приликом прославити 20. година уметничког рада. Улогу славне певачице Флорије Тоске, тумачиће и Сузана Шуваковић Савић и Ана Рупчић Петровић.
Интересантно је да су све три уметнице, којима је поверена та рола, некадашње студенткиње проф Радмиле Бакочевић.
- Веома сам поносна на њих. Иначе, моји студенти, практично, носе репертоар Опере Народног позоришта која је мене створила и у којој сам провела многе године и деценије. Прву представу сам отпевала 1955, а последњу 2004. године. Све три су изузетни професионалци, вредне су, веома воле посао којим се баве и раде га са огромном љубављу и осећају велику одговорност према Кући у којој су запослене. Ја сам Тоску певала у највећим театрима, укључујући и "Скалу" у Милану. То желим и њима. Дакле, да је певају не само у Београду, него на многим сценама широм света - поручила је госпођа Бакочевић у изјави за сајт Народног позоришта.
У великом амсамблу су и Душан Плазинић/ Јанко Синадиновић/ Дејан Максимовић (Каварадоси), Борис Трајанов к.г/ Миодраг. Д. Јовановић/ Александар Стаматовић (Скарпија),Павле Жарков/ Михаило Шљивић (Црквењак), Данило Стошић/ Игор Матвејев/ Дарко Ђорђевић (Сполета), Вук Матић/ Александар Пантелић/ Александар Стаматовић/ Страхиња Ђокић (Анђелоти), Михаило Шљивић/ Александар Пантелић/ Павле Жарков (Шароне), Иванка Раковић Крстоношић/ Јована Чуровић/ Јована Белић (Пастир) и Страхиња Ђокић/ Михаило Шљивић (Тамничар).
У представи учествују Оркестар и Хор Опере Народног позоришта.
У сарадничкој екипи су Ђорђе Станковић (асистент диригента), Ана Григоровић (асистент редитеља), Мираш Вуксановић (сценограф), Јасна Сарамандић (асистент сценографа) и Катарина Грчић (костимограф).
Опера у три чина "Тоска", праизведена је 14. јануара 1900. године у Teatro Costanzi у Риму.
Српска праизведба одржана је 10. јануара 1914. године на Великој сцени Народног позоришта у Београду.
М.Б.

 

                                                                                                   ИНТЕРВЈУ: ЈАСМИНА ТРУМБЕТАШ ПЕТРОВИЋ, СОПРАН
    
                                                                                                                 Тоска је врхунац моје каријере
    
    Насловном улогом у Пучинијевом ремек-делу „Тоска", првакиња Опере Народног позоришта у Београду Јасмина Трумбеташ Петровић прославиће две деценије уметничког рада. Наша саговорница наступиће у тој роли по први пут, а премијера је заказана за 2. април на Великој сцени.
    Током досадашње каријере, остварили сте низ главних улога сопранског фаха у неким од најпознатијих оперских дела. Том бриљантном низу, сада ћете придружити и Тоску?
    Иако сам већ 20 година на сцени, многи су ме питали како то да раније нисам певала Тоску. Сматрала сам да за ту улогу мора да постоји одређена и вокална и психичка зрелост, а с обзиром да је Флориа Тоска у самој причи примадона, улога је дошла баш у право време када сам већ остварила, како сте рекли, низ главних улога сопранског фаха. Као и код свих претходних улога, и овој сам приступила студиозно имајући у виду да она не носи само певачке захтеве, него и глумачке. У томе су ме посебно инспирисале легенде попут Ренате Тебалди и Марије Калас.
    Ова улога, на неки начин, могла би да представља врхунац ваше досадашње каријере?
    Знала сам да ће Тоска доћи у мојим зрелим годинама, јер да сам одлучила раније да је певам, сигурно бих то већ урадила. Међутим, због своје самокритичности, сматрајући да је Тоска једна од врхунских улога, нисам хтела себи да дозволим да је само отпевам и ставим на своју листу. Желела сам да она буде врхунска у сваком погледу и због тога је дошла управо сада када имам и вокално и сценско искуство.
    У тој веома захтевној улози, треба да дочарате особу ко није само гламурозна певачица, него и једна веома страствена жена. Имате ли неких сличности са Тоском?
    Ми певачи умемо често да кажемо да свака улога има неку своју „коску”, односно да у оквиру ње постоји део који је јако захтеван и где само добра техника певања може да помогне да се потешкоће превазиђу. У „Тоски", тај део је у другом чину и односи се на дует са Скарпијом. Ако се, у техничком смислу, паметно не размишља и ако се пева са превише емоција, може да се страда. Спремајући улогу, трудила сам се да баш том чину приступим хладне главе. Оно што ме везује за Тоску је можда, ако смем тако да кажем, моја искреност и достојанство. Јер све што Тоска ради, то је искрено. Кад воли, воли до краја, кад мрзи, мрзи до краја. Без обзира што је и љубав и мржња боле до сржи, она све то подноси достојанстено.
    Радња опере, праизведене давне 1900. године, смештена је у време борби бонапартиста и њихових противника и говори не само о политичким, него и о и љубавним интригама. Из које визуре редитељ Прошев „чита" ово Пучинијево ремек-дело?
    Господин Прошев је овој опери приступио класично и узео је у обзир и историјске чињенице. Међутим, њен сиже може да се пренесе и у савремене оквире, јер су јако подвучени карактери главних ликова. Тако је редитељ и поставио ово дело. На једној страни је истакао Тоску као веома јаку личност са оличењем достојанства и искрености. На другој страни, имамо шефа полиције - корумпираног и немораланог Скарпија. Он је човек који уценама, жртвујући један људски живот, у овом случају Каварадосијев, успева да превари Тоску, која је за њега одавно разлог пожуде, али и тврд орах. Либрето је настао на основу Сардуове драме коју је Пучини више пута гледао, а опера је прожета веома јаким емоцијама и променом расположења самих ликова.
    Коју улогу, у ових 20 година, издвајате као најзначајнију?
    То је Леонора у „Трубадуру", јер сам са њом ушла у свет Вердијевих опера и дошла до сазнања да ми он, као композитор, лежи. Ипак, нарочито бих истакла Аиду која је на неки начин обележила мој досадашњи рад. Певала сам је и код нас и у иностранству
    Када се осврнете уназад, да ли сте задовољини уметничким резултатима оствареним у претходне две деценије?
    Прави уметник никад није задовољан, увек хоће више. Међутим, узевши у обзир да уметници имају и своје приватне животе и породицу, а да нарочито женски део носи бреме и уметнице и супруге и мајке, могу слободно да кажем да сам урадила онолико колико сам могла и да сам се поштено односила према својој професији. Кад се осврнем иза себе и видим шта сам све певала - Аиду, Леонору, Амелију, Леонору II, Адриану, Батерфлај, Татјану, Мими, Памину, Фјордилиђу, Каролину, Сузану, Хасанагиницу... просто не могу да верујем да сам све то постигла. Поред многих опера, ту је низ наслова концертног репертоара, ораторијума, савремених дела... Али, увек може више.
    За вас се, заиста, не може рећи да сте „само" певачица, јер, поред тога што сте магистрирали певање код професорке Радмиле Бакочевић, успели сте и да дипломирате на Катедри за Славистику Филолоског факултета у Београду. Претпостављам да је то утицало на обликовање ваше уметничке личности?
    Свакако да су ми студије руске књижевности веома помогле и у музици, имајући у виду да је опера једна од најкомплекснијих уметности која у себи, сем музике садржи и књижевност, као и ликовну, сценску и балетску уметност. Књижевност ми је помогла да боље схватим односе унутар драмских заплета, јер се многе опере базирају на историјским чињеницама, а инспирисане су управо ликовима и догађајима из светске књизевности. Стога, сматрам да сте у праву кад кажете да нисам само певачица, јер имам сасвим другачији приступ музичком делу, односно тражим у њему нешто дубље од саме музике.
    Какви су вам планови у наредном периоду, назиру ли се неки нови ангажмани?
    Планови увек постоје, а колико је могуће остварити их у овом времену, зависи од околности. Некако се до сада показало да морам дебело да се помучим да дођем до циља. Међутим, на крају се исплати. Истина, иде споро, али је сигурно. Стално сам на релацији Београд - иностранство и увек је лепо кад те слуша и инострана публика. Напуниш батерије, упознаш нове колеге. Недавно сам певала Аиду у Румунији, а очекују ме и нови наступи у Италији, Израелу, Немачкој...
    Микојан Безбрадица

Интервју је објављен у 78. броју "ПОЗОРИШНИХ НОВИНА", 29. марта 2014. године

 

                ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА НОВИНАРЕ, ОДРЖАНЕ 31. МАРТА У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Првакиња опера Народног позоришта у Београду Јасмина Трумбеташ Петровић обележиће 20 година уметничког рада насловном улогом у једној од најпопуалрнијих опера, Пучинијевој "Тоски" која ће премијерно бити извдена 2. априла на Великој сцени.
Према речима в. д. директора Народног позоришта Дејана Савића поставком ове опере обележиће и јубилеј Ђакома Пучинија (1858-1924) и сто година од првог извођења "Тоске" у Народном позоришту, вратиће на репертоар представу из 'гвозденог' репертоара која недостаје.
"Београдска опера до сада је извела 35 наслова што је огроман капитал, у оптицају је још увек бар 30 наслова али увек има нешто што недостаје, "Тоска" је најпопуларнија Пучинијева мелодрама у три чина и један је од наслова око кога у позориштима влада консенсуз, када га ставите на репертоар сви су одушевљени и уметници и публика", рекао је Савић.
Нову Пучинијеву "Тоску" режирао је гост из Скопља Дејан Прошев, диригент је Ана Зорана Брајовић а припремана је у три поделе. Славну певачицу Флорију Тоску тумачиће три водећа сопрана Јасмина Трумбеташ Петровић, Сузана Шуваковић Савић и Ана Рупчић, све три некадашње студенткиње прослављене Тоске Радмиле Бакочевић.
На премијери "Тоске" 2. априла певаће Трумбеташ Петровић, истакнута уметница, добитница бројних награда за концертне и оперске наступе чије прве кораке на сцени опере Народног позоришта 1993. године као студента Факултета музичке уметности памти и диригент Савић.
Две реченице њене прве улоге биле су довољне Савићу да наслути будућу сјајну Аиду и бројне друге улоге сопранског фаха. За две деценије низале су се улоге од Мими, Микаеле Маргарете преко, Леоноре, Елизабете, Адриане , Мадам Батерфлај, Амелије, Аиде а Тоску ће певати први пут.
"Када се осврнем уназад просто не могу да верујем да је прошло 20 година, певала сам многе улоге али не и Тоску јер сам сматрала да је за њу потребна вокална зрелост и психичка стабилност", казала је Трумбеташ Петровић.
Она је истакла да ће Тоском која је заиста врхунска улога заокружити досадашњи период и нада се да ће доказати своју достајанственост, ниво који се трудила свих ових година да одржи.
"Врхунац опере је други чин, он је најзахтевнији јер се ту види колико који сопран може да изнесе зато што вас понесе емоцијама, Тоска је оперска дива која је била пожуда многих, као и шефа полиције Скарпије. Други чин не сме да се пева са великим емоцијама, за ову улогу је потребно искуство а после 20 година сматрам да га имам, надам се да ће ме публика подржати и уживати у представи", казала је она.
Улогу Тоске певаће и Рупчић која такође сматра да је потребна уметничка зрелост за њено извођење, ако би се отпевала сладуњаво, са емоцијама, то би било "шупље'.
"Тоска је доста жестока жена која показује не само емоције него целу лепезу свих могућих осећаја и осећања које може једна жена да има у себи, она вас напросто потпуно оголи и под великим сте ризиком да покажете много глуме а мање певања, управо је то прави изазов за певача да покаже све", оценила је Рупчић.
У новој поставци суровог и бескрупулозног шефа тајне полиције, барона Скарпију тумачиће гост Борис Трајанов, Миодраг. Д. Јовановић и Александар Стаматовић, бонапартисту Чезара Анђелотија играће Вук Матић, Александар Пантелић, Александар Стаматовић и Страхиња ђокић.
Сликара Мариа Каварадосија, Анђелотијевог пријатеља играће Душан Плазинић, Јанко Синадиновић и Дејан Максимовић, Црквењака Павле Жарков и Михаило Шљивић, шпијуна Сполета Данило Стошић, Игор Матвејев и Дарко Ђорђевић.
Михаило Шљивић, Александар Пантелић и Павле Жарков играће официра Шаронеа, Иванка Раковић Крстоношић, Јована Чуровић и Јована Белић пастира а тамничара Страхиња Ђокић и Михаило Шљивић.
У представи учествују Оркестар и Хор Опере Народног позоришта.Сарадници су Ђорђе Станковић, асистент диригента, Ана Григоровић, асистент редитеља, сценограф је Мираш Вуксановић а Јасна Сарамандић његов асистент и костимограф Катарина Грчић.
Опера у три чина "Тоска" најрепрезентативнијег оперског композитора епохе касног романтизма Пучинија по либрету Луиђија Илике и Ђузепеа Ђакозе, а на основу истоимене драме Викторијена Сардуа, праизведена је 14. јануара 1900. године у Театро Костанци у Риму, подсетио је директор Музеја Народног позоришта Драган Стевовић.
Српска праизведба одржана је 10. јануара 1914. године на Великој сцени Народног позоришта у Београду.