Вести

Најпознатија опера италијанског композитора Умберта Ђордана (1867-1948) „Андре Шеније“, под диригентском управом Ђорђа Павловића, биће премијерно изведена 23. јуна на Великој сцени.

Режија је поверена Ђандоменику Вакарију, госту из Италије, а у подели су Режија је поверена Ђандоменику Вакарију, госту из Италије, а у подели су Душан Плазинић/ Јанко Синадиновић (Андре Шеније), Миодраг Д. Јовановић/ Драгутин Матић (Жерар), Ана Рупчић/ Јасмина Трумбеташ Петровић (Мадалена де Коањи), Љубица Вранеш (Берси), Дубравка Филиповић/ Тамара Никезић (Контеса де Коањи), Марко Пантелић (Флeвил), Михаило Шљивић (Матије), Синиша Радин (Абате/ Опат), Дарко Ђорђевић (Енкроајабл), Вук Матић (Руше), Свето Кастратовић (Шмит), Наташа Рашић (Мадлен), Мирослав Марковски (Фукије Тенвил), Милан Младенов (Дима/ Домоуправитељ).

Сценограф је Кузман Попов, а костимограф Асја Стојменова.

Радња ове опере у четири чина, према либрету Луиђија Илике, базирана је на историјским чињеницама из доба Француске револуције (1789–1799).

Главни јунак Андре Шеније био је истакнути француски песник-револуционар који је касније оптужен за издају и погубљен на гиљотини 1790. године.

Опера је праизведена у миланској Скали 28. марта 1896. године.

Ово ће бити четврта поставка Ђордановог ремек-дела у Народном позоришту у Београду у којем је први пут изведено 1. октобра 1936. године, под диригентском управом Алфреда Пордеса, у режији Јосипа Кулунџића.

Насловну улогу певао је Јан Бартоњи, слуга Жерар био је Станоје Јанковић, а Мадалена де Коањи – Бахрија Нури Хаџић.

Наредна премијера одржана је 14. јуна 1954. године у режији Младена Сабљића. Под диригентском управом Даворина Жупанића, улоге су остварили Александар Маринковић (Андре Шеније), Станоје Јанковић (Жерар), Бахрија Нури Хаџић (Мадалена де Коањи), Бисерка Цвејић (Берси), Љубица Врсајков (Контеса де Коањи)...

Трећа, и за сада, последња премијера опере „Андре Шеније“ у београдском Националном театру, одржана је 22. новембра 1978. године, на 110. рођендан Народног позоришта.

Диригент је био гост из Румуније Корнел Траилеску, а режију је урадио, такође, Младен Сабљић.

Наступили су Звонимир Крнетић (Андре Шеније), Владета Димитријевић (Шарл Жерар), Радмила Бакочевић (Мадлена де Коањи), Олга Милошевић (Берси), Љубица Врсајков-Сивчев (Контеса де Коањи)...
М.Б.

                     Извештај са конференције за новинаре одржане 20. јуна у Музеју Народног позоришта

Опера „Андре Шеније“ Умберта Ђордана, под диригентском управо Ђорђа Павловића, у режији Ђандоменика Вакарија биће премијерно изведена 23. јуна на Великој сцени Народног позоришта у Београду, најављено је на конференцији за новинаре одржаној 20. јуна у Музеју Народног позоришта.

Управник Народног позоришта Дејан Савић рекао је да се после четири деценије „Андре Шеније“ враћа на сцену националног театра и да је реч о врло захтевној, озбиљној опери која се ретко изводи.

Савић је рекао да воде рачуна да солисти прошире свој репертоар, али и ослушкују њихове жеље шта би волели да виде на сцени и у чему да учествују.

Он је додао да су од колега из Варне (Бугарска), где су гостовали са двема продукцијама „Атила“ и „Летећи Холанђанин“, добили декор и костим, а тиме и нову естетику и још уштедели средства.

Директор Опере и један од тумача насловне улоге Јанко Синадиновић рекао је да је требало да учествују двојица диригената из иностранства који су у међувремену одустали, те је Борислав Иванов из Варне успео на свега три пробе да спреми оркестар, док је цела представа припремљена за само три недеље.

„Андре Шеније“ је страствена љубавна прича о посвећености и жртви, смештена у турбулентно време Француске револуције.

Опера у четири чина, према либрету Пучинијевог сталног сарадника Луиђија Илике, први пут је изведена 28. марта 1896. у миланској Скали.

Шеније је песник, одрастао окружен луксузом, али истовремено веома незадовољан друштвеним неједнакостима које су га окруживале.

Заљубљен је у Мадалену, лепу и младу аристократкињу, међутим слуга њене породице који презире привилеговану више класу, Жерар, такође је страствено заљубљен у њу.

Редитељ Вакари је рекао да је Ðордано обожавао филм и тако је и написао оперу, те је и његов концепт поставке у Народном позоришту тиме инспирисан.

Он је објаснио да је прича везана за крај Француске револуције, али да је она заправо у позадини, а у првом плану су емоције, поезија и песник, због чега сматра оперу „Андре Шеније“ веома важном.

У подели су, поред Синадиновића, који пева Шенијеа у алтернацији са Душаном Плазинићем и Миодраг Д. Јовановић/Драгутин Матић, Ана Рупчић/Јасмина Трумбеташ Петровић, Љубица Вранеш, Дубравка Филиповић/Тамара Никезић, Марко Пантелић, Михаило Шљивић, Синиша Радин и други.

Плазинић је рекао да је представа дивно режирана на најтрадиционалнији начин и да је прича филмска, док су Рупчић и Трумбеташ скренуле пажњу на врло захтевну, „централно писану“, улогу коју тумаче.

„Драмски улога Мадалене можда подсећа на Адријану Лекуврер, а вокално то је једна од најзахтевнијих улога. То је прича у коју морате да се удубите и ми смо успели да спремимо представу за три седмице пре свега захваљујући свом великом искуству“, истакла је Трумбеташ Петровић.

Следеће извођење са другом поставом је 25. јуна.