ПРЕМИЈЕРА ОПЕРЕ “ЗАЉУБЉЕН У ТРИ НАРАНЏЕ” 6. АПРИЛА НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ

Опера Сергеја Прокофјева „Заљубљен у три наранџе“, под диригентском управом Давида Порселајна, у корежији Јиржија Менцла и Божидара Ђуровића, биће премијерно изведена 6. априла у 19 часова на Великој сцени, најављено је на конференцији за новинаре.

Управник Божидар Ђуровић је казао да је најновија продукција Народног позоришта веома значајна јер је окупила двојицу искусних и признатих иностраних гостију Јиржија Менцла и Давида Порселајна, али и бројну и јако квалитетну уметничку и сарадничку екипу.
Он се посебно захвалио „свим оним људима иза сцене који су у радионицама проводили сате и сате, дуже него што је њихово радно време, како би у једном доста кратком периоду успели да ову оперу урадимо онако како желимо“.
Директорка Опере Катарина Јовановић је напоменула да у подели, поред већ познатих и доказаних солиста, има доста младих људи, углавном чланова Оперског студија „Борислав Поповић“, на које, како је истакла, „можемо да будемо само поносни“.
- Они су, у исто време, наша слика и прилика и наша будућност. Мислим да је у вези ове продукције веома важно што су  ти млади људи и њихове старије колеге имале шансу да раде са заиста светским уметником као што је Јиржи Менцл. Такође, важно је да је, заједно са њим, први пут у Народном позоришту Давид Порселајн, један важан холандски диригент, веома импресивне биографије и експерт за музику 20 века. Њих двојица су допринели да имамо једну фантастичну, инспиративну и динамичну представу којом ћемо се још дуго, дуго година и сезона поносити – казала је Јовановићева.
Она је подсетила да је ова опера први пут изведена у Народном позоришту пре 56 година под управом Оскара Данона и истакла да је управо с њом „почео златни период развоја опере ове куће“.
- Ми не одлазимо у неку стратосферу експеримента, него се апсолутно враћамо својој традицији, јер Прокофјев је наша традиција – поручила је директорка Опере.
Напомињући да је у животу увек имао среће иако не зна зашто је то тако, Менцл је казао да је схватио да, када је поново дошао у Београд, његова срећна звезда још увек постоји.
- Када сам од управника Ђуровића добио позив да радим оперу, мало сам се уплашио, зато што су опера и Прокофјев много компликованији од Шекспира – рекао је славни уметник који је, на истој сцени, 2007. године веома успешно поставио Шекспирову комедију „Веселе жене виндзорске“.
- Знао сам да је то компликован посао јер нисам музичар, а морам и да радим с великим бројем људи. Драго ми је, ипак, да сам прихватио понуду и да сам дошао поново овде. Био сам лепо изненађен када сам видео да је позориште данас у много бољем стању него кад сам прошли пут боравио. Мислим и на зграду и на људе који раде у њој. Солисти су веома добри. Волим да их гледам и, чак, волим и да их слушам – рекао је, кроз смех, увек расположени Менцл и истакао да је срећан што је поново радио са сценографом Герославом Зарићем и костимографкињом Марином Меденицом који су били и у сарадничкој екипи „Веселих жена виндзорских“.
- Када се ради драма, редитељ је господар сцене. Код опере је ситуација другачија, јер је онда подређен диригенту. То може бити извор напетости и стреса. Али, Давид је био веома пријатељски расположен према мени. Он ме је смиривао и веома ми је помогао да престанем да се бојим Прокофјева – додао је Менцл.
Називајући дело славног руског композитора „лудом опером“, Порселајн је нагласио да му је потпуно невероватно да је неко давне 1919. године имао снаге и храбрости да се упусти да напише једну оперу са тако компликованим и веома захтевним оркестарским деоницама. 
- Тешко ми је да замислим да су оркестри, у оно време, могли да изведу то дело на онај начин на који се оно изводи сада. Али, могу да вам кажем да је ми изводимо јако, јако добро. Иако је написана у време док је Пучини још био жив, у овој опери нема никаквих трагова касно романтичарске италијанске мелодичности. Она је пример једне деконструкције идеје о нумерама. Овде нема солистичких нумера које као такве, у правом смислу, познајемо до тада. Дакле, нема арија ни самосталних исказа. Једино што би се могло назвати љубавним дуетом, у једном преносном смислу, је моменат љубави између принца и принцезе – објаснио је Порселајн.
Он је додао да је веома задовољан солистима, хором и оркестром Народног позоришта и истакао да се радује премијеру и да је жељно ишчекује.
Корејски уметник Хон Ли, чест и радо виђен гост на сцени Националног театра, казао је да је улога Принца једна од компликованијих рола у његовој досадашњој каријери.
- Било је тешко изборити се с њом, али сам успео. Тешко је радити представу у којој нема арија и дуета и где сте све време стално на сцени. Међутим, наш ансамбл је један велики тим који добро функционише заједно и једва чекам премијеру да и публика види какве су те наше поморанџе – рекао је Ли који улогу тумачи у алтернацији са Дејаном Максимовићем.
Солисткиња Снежана Савичић Секулић је истакла да њена улога Нинете, коју ће „делити“ са Софијом Пижурицом, није велика, али да је прелепа.
- Од прве до последње ноте је лирска и јако је нежна. Ово је за мене један слаткиш од улоге – нагласила је она.
У великом ансамблу поред Хон Лија и Снежана Савичић Секулић, налазе се и Драгољуб Бајић / Михајло Шљивић (Краљ Треф), Наташа Јовић Тривић/Дубравка Филиповић (Клариче), Небојша Бабић / Александар Стаматовић (Леандар), Данило Стошић/Дарко Ђорђевић (Труфалдино), Владимир Андрић/ Вук Зекић (Панталоне), Вук Матић/ Милош Ђуричић (Маг Челио), Сузана Шуваковић Савић / Вера Микић (Фата Моргана), Љубица Вранеш (Линета), Марија Митић (Николета), Михајло Шљивић (Куварица), Вук Зекић (Фарфарело), Жељка Здјелар/ Ива Профаца (Смералдина), Игор Матвејев/ Дејан Љутовац (Церемонијалмајстор), Миодраг Матић (Гласник) и Илија Пејовски/Лука Дојчић (Фарфарело дете).
Репризе су 9. и 11. априла и 11. јуна.
Микојан Безбрадица