ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ "КЊИГА ДРУГА" 20. ОКТОБРА НА СЦЕНИ "РАША ПЛАОВИЋ"

Представа “Књига друга”, по тексту Бранислава Нушића, у режији Анђелке Николић, биће премијерно изведена 20. октобра на Сцени "Раша Плаовић", на 150 -ту годишњицу од рођења тог славног српског комедиографа.
У подели су Нела Михаиловић (Рајна Маретић Долска, првакиња драмска), Златија Ивановић (Ида Подградска, драмска субрета), Марија Бергам к.г. (Мира, почетница и ученица Рајнина), Срђан Карановић к.г. (Љубавник), Гојко Балетић (Господин Теодор), Бојан Кривокапић (Драмски писац), Андреја Маричић (Уредник „Комедије“), Данијела Угреновић (Критичарка ревије „Нови хоризонт“), Предраг Милетић (Критичар журнала „Јутро“), Душан Матејић (Иван Ивановић) и музичар Душан Стојановић.
„Књига друга“, која је праизведена 1927. године у Сарајеву, биће по први пут постављена у Народном позоришту у Београду.
Театролог Рашко В. Јовановић сматра да је овај комад нарочито важан због тога што, на известан начин, наговештава Нушићев стваралачки поступак у његовој најзначајнијој комедији - "Покојнику", без обзира на тематску разлику та два дела.
Према његовим речима, "Књига друга" је занимљива због тога што омогућује сагледавање неких Нушићевих поимања позоришта и живота, која је у њој изложио, представивши на сцени магичан свет театра - глумце и глумице, драмског писца, редитеља и критичаре.
- Комад смо поставили потпуно у времену у коме је написан, без дописивања текста, чак са минималним штрихом - открива редитељка Николић.
Она објашњава да је то урадила због тога зато што сматра да неко дело, које се скоро по први пут представља публици, треба, на неки начин, да дође до ње у свом интегралном облику.
- Трудимо се да невербалним средствима појачамо свест о контексту, да отворимо питање шта је уметност у Србији тога доба била, шта је Србија тога доба била у односу на своју гео-политичку ситуацију и да сва та питања некако актуелизујемо у данашњем тренутку без буквалног осавремењивања. Мислим да некако по духу и атмосфери та представа треба да нам буде блиска, актуелна и ангажована на неки суптилан начин. Према чувеној феминистичкој пароли да је „лично политичко“, политички потенцијал овде лежи у томе како она обрађује међуљудске нивое на примарном нивоу: односи међу половима, међу друштвеним класама... - каже редитељка Николић.
Драматург представе и аутор адаптације текста је Слободан Обрадовић.
У ауторском тиму су и Весна Поповић (сценограф), Олга Мрђеновић (костимограф), Драшко Аџић (композитор), Дијана Маројевић Диклић (сценски говор), Бојана Мишић (сценски покрет), Немања Константиновић (организатор), Ђорђе Јовановић (инспицијент) и Даница Стевановић (суфлер).
М.Б.

Извештај са прве читаће пробе можете прочитати ОВДЕ

 

ИНТЕРВЈУ: НЕЛА МИХАИЛОВИЋ

                                                                           Свака сличност је намерна

Поводом 150. година од рођења Бранислава Нушића, у понедељак 20. октобра, на Сцени „Раша Плаовић", биће премијерно одигран његов мање познат комад „Књига друга", у режији Анђелке Николић.
Ову „салонску" драму у три чина, која ће по први пут бити изведена у Народном позоришту у Београду, карактеристишу мелодраматични токови и разноврсне неочекиване ситуације у којима је писац желео да на известан симболистички начин прикаже мистичне везе љубави и људске судбине.
Осим наше саговорнице, којој је поверен лик главне јунакиње - првакиње драмске Рајне Маретић Долске, у подели су и Златија Ивановић (Ида Подградска, драмска субрета), Марија Бергам (Мира, почетница и ученица Рајнина), Срђан Карановић (Љубавник), Гојко Балетић (Господин Теодор), Бојан Кривокапић (Драмски писац), Андреја Маричић (Уредник „Комедије“), Данијела Угреновић (Критичарка ревије „Нови хоризонт“) и Предраг Милетић (Критичар журнала „Јутро“).
Шта Вам је било посебно инспиративно у „Књизи другој" која је, чак, и бољим познаваоцима Нушићевог опуса, поприлично непознат комад?
Пре свега, чињеница да се радња читавог комада одиграва у позоришном миљеу с почетка прошлог века. Било ми је веома узбудљиво да повлачим неке паралеле између ондашњег и овдашњег позоришта, као и да примећујем њихове сличности и разлике. Осим тога, ово је, уистину, једна трагична љубавна прича двоје људи, а то је тема која ме у позоришту увек инспирише.
Иако се у својим комадима често бавио девијацијама разне врсте, Нушић, ипак, воли своје ликове. Колико има разумевања и љубави за Рајну и свет који је окружује?
Свет који окружује Рајну је управо свет у коме је Нушић провео цео свој живот и због тога га познаје веома добро. И, мада, кажу да је Нушић био веома слаб на глумице, да се лако заљубљивао у њих, не могу да се отмем утиску, радећи овај комад, да он гаји велико непоштовање према њима и да их описује као даме сумњивог морала. Без обзира на све, па, ако Нушић и не воли Рајну, ја је веома волим и налазим оправдања за њене поступке, јер то је једини начин да је дочарам на сцени, гле апсурда, баш онако како је Нушић написао.
Да ли је њена трагична судбина, можда, могла да буде избегнута?
Вероватно јесте, али то више не би била Рајна, већ неки други лик. Рајна, лепа жена, на врхунцу своје каријере, велика у свом глумачком дару, обожавана и слављена од свих, је усамљена жена, жедна љубави. Она је свесна да сви воле Рајну глумицу, тачније хероине које игра и њену славу, самим тим и моћ, која јој као ореол стоји над главом. У паничном страху од пролазности и чињенице да је једина извесност која је чека заборав, а то је вечита судбина глумца, она живи живот пуним плућима, отима од њега све, па чак се и поиграва судбинама других у жељи да у њима остави неизбрисив траг. Нажалост, то је и доводи до трагичног краја.
Радња се дешава током двадесетих и почетком тридесетих година прошлог века у Београду, у времену које историја памти као један веома буран друштвени период у Србији...
Веома је интересантно да је ово комад у којем нема политике, иначе, тако свеприсутне у већини Нушићевих комедија. Али, наравно, присутан је моменат политички подобних писаца, критичара, редитеља… и ту свакако постоји паралела са овим временом. Међутим, то није тема овог комада, па ни нашег посебног интересовања у процесу самог стварања.
С обзиром на то да се радња "збива у миљеу великог театра", на који начин се представа бави преиспитивањем места и функције позоришта насупрот друштвеног живота, односно може ли живот да се посматра као једно велико позориште?
Да ли је живот позориште или позориште живот, то је вечито питање без коначног одговора. Свакако, одувек су у нераскидивој спрези, испреплетени, утичу једно на друго, стварајући један простор у коме сви ми, и глумци и публика, истражујемо, постављамо питања и покушавамо да нађемо одговоре....Гледајући Нушићеве комаде, позоришна публика се веома често идентификује са његовим јунацима.
Има ли међу лицима из овог дела неких "клонова" које би евентуално могли да препознамо и данас, не само на улици, већ и на сцени?
Свака сличност је апсолутно намерна!!!
Микојан Безбрадица

Интервју са Нелом Михаиловић објављен је у 81. броју "Позоришних новина", 27. септембра 2014. године

 

               ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА НОВИНАРЕ ОДРЖАНЕ 17. ОКТОБРА У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Представа "Књига друга" по драми Бранислава Нушића, у режији Анђелке Николић, биће премијерно изведена у Народном позоришту (НП) у Београду 20. октобра, тачно на 150. годишњицу рођења великог српског аутора, најавио је в.д. управника НП Дејан Савић, на конференцији за новинаре у Музеју НП.
То ће бити централни догађај ревије "Нушићу у част", у оквиру које целог овог месеца ансамбли НП и гостујућих позоришта из Србије изводе Нушићеве комаде на сцени националног театра.
Савић је приметио да је избор "Књиге друге" изазвао недоумице у стручној јавности, јер је то мало извођен текст, али је подсетио да НП већ има Нушићеве славне комедије на репертоару велике сцене, те је тражено нешто и за малу сцену "Раша Плаовић".
Управо то што овај комад није познат и што није комедија био је уметнички изазов, за који је редитељка имала праву идеју, храброст и упорност да је спроведе, истакао је Савић.
В.д. директора Драме Жељко Хубач оценио је да је овај пројекат важна тачка у тумачењу Нушића са позоришног и естетичког становишта, јер су ретки примери промишљања овог аутора као драмског писца, попут његове "Пучине" коју је давно у ЈДП-у режирао Дејан Мијач.
Наша представа је својеврсни спој позоришне археологије и савременог израза, то је студиозно проучавање класика на инвентиван сценски начин, најавио је Хубач.
Улоге играју Нела Михаиловић, Златија Оцокољић, Марија Бергам, Душан Матејић, Срђан Карановић, Гојко Балетић, Бојан Кривокапић, Андреја Маричић, Данијела Угреновић и Предраг Милетић.
Стил међуратне епохе оживели су сценограф Весна Поповић, костимограф Олга Мрђеновић и композитор Драшко Аџић.
Редитељка је изјавила да рад на комаду тако значајног писца, а који није познат, има и едукативни карактер, те је настојала да не прави велике интервенције, него да публици заиста представи овај Нушићев текст из 1927. године, истражујући његове мотиве и намере са овом драмом.
То је период који се данас романтизује, али у стварности није било тако. На сцени је све лепо, али и труло, јер се иза углађености "кува" долазак нацизма који нико не спречава, додала је редитељка.
Кривокапић, који игра драмског писца, рекао је да овај комад даје пресек једног интелектуалног круга у којем све делује гламурозно, али испод има доста блата, док су ликови, вођени ситним личним амбицијама, спремни да газе све и свакога око себе, што овој драми даје, нажалост, вечну актуелност.