Вести

Представа „Важно је звати се Ернест“ Оскара Вајлда у режији Николе Завишића биће премијерно изведена у суботу 14. јануара у 20,30 часова на Сцени „Раша Плаовић“.

На конференцији за новинаре, одржаној у Музеју Народног позоришта, шеф сектора маркетинга Љиљана Лазић Михајловић казала је да су у подели Милош Ђорђевић, Ненад Стојменовић, Сена Ђоровић, Анастасиа Мандић, Зоран Ћосић, Душанка Стојановић Глид, Соња Кнежевић и Немања Константиновић и додала да ће прва реприза бити одржана 23. јануара.
Управник Народног позоришта Божидар Ђуровић изразио је очекивање да ће публика, захваљујући тако значајном писцу као што је Вајлд, редитељу који се већ потврдио својим првенцем (“Играјући жртву”) у овој Кући и брижљиво одабраној глумачкој екипи, “уживати у нашој новој премијери”.
Он је похвалио нови концепт Драме у овој сезони посвећен провереним драмским вредностима и оценио да је у међувремену већ донео значајне резултате.
Директорка Драме Молина Удовички Фотез нагласила је да је њој, као драматургу, „Важно је звати се Ернест“ најбоља комедија написана у последњих 200 година.
- Оно што ову комедију издаваја од других је чињеница што је веома тешко одредити поджанр. Једноставно, немогуће је одредити да ли је то комедија речи, комедија ситуације или комедија карактера. Све је. Комична је и у језику, и у ситуацијама и у карактерима. Мислим да су се писац и редитељ заиста нашли, јер је Завишић духовит, интелигентан и маштовит редитељ. Он је ову представу режирао на „монтипајтоновски“ начин. Мислим да је то био кључ којим је „откључао“ Вајлда“. То је једна модерна, духовита, забавна и поучна представа – објаснила је Удовички Фотез.
Завишић је рекао да му током досадашње каријере “никад није био лакши рад на једној представи” и напоменуо да је то нешто што не може да се “опише на нивоу свесне перцепције”.
Он је захвалио Ђуровићу и Удовички Фотез на указаном поверењу да ради једну овакву представу која му је, како је истакао, “већ сада променила живот”.
- Добили смо једну веома јасну и комуницирајућу комедију која метастазира у разне друге облике и жанрове, али се увек враћа суштини. Мислим да смо у великој мери испоштовали мисаони и смисаони ток Оскара Вајлда и да је ово дело на неки најчистији могући начин апологија његовог начина размишљања које се грана до невероватних граница – оценио је Завишић који је урадио и идеју простора.
Ненад Стојменовић је рекао да осећа велико узбуђење пред премијеру и истакао да је током проба осећао једну магију “која ми је изгледала као неке представе из мог детињства због којих сам пожелео да се бавим позориштем”.
- Ово је велика литература. Као што постоје књиге и дела која те мењају, тако постоје и представе које те као глумца промене и одреде ти неку будућност. Мислим да управо овај комад указује како би неке ствари, кад је позориште у питању, требало да изгледају у будућности – рекао је Стојменовић.
И остали чланови глумачког ансамбла истакли су да су представу радили са великом радошћу и да са нестрпљењем ишчекују њену премијеру.
У сарадничкој екипи су Мираш Вуксановић (реализација декора), Бојана Никитовић (костимограф), Љиљана Мркић Поповић (сценски говор), Соња Лончар (музика), Тамара Антонијевић (сценски покрет)...
Шта се догађа када имате болесног пријатеља којег стално посећујете, при том ваша тетка воли ред и организованост, а вама се само компликује живот јер се заљубљујете у погрешну особу? Све то представља само део заплета ове бриљантне комедије која је од праизвођења давне 1895. године у позоришту „St. James” у Лондону, доживела бројне верзије, како у театру, тако и на филмском платну.
М.Б.