Вести

Пучинијева “Сестра Анђелика”, у извођењу чланова Оперског студија “Борислав Поповић”, биће премијерно изведена у среду 6. јуна (19,00) на Великој сцени.

Популарна опера која је у сезони 2005/ 2006. концертно извођена на Сцени „Раша Плаовић”, сада ће први пут имати извођење уз оркестар, а режија је поверена Ивани Драгутиновић Маричић.  
- Да, то је нешто посебно, другачије, јер сувишно је објашњавати шта значи кад у једној представи имате оркестар”, каже за нови број „Позоришних новина“ примадона Радмила Бакочевић која од јануара 2010. године, заједно са Дејаном Савићем, веома успешно руководи Оперским студијом „Борислав Поповић”.    
Она сматра да је било потпуно природно да после „Плашта” и „Ђанија Скикија”, саставни део оперског репертоара буде и „Сестра Анђелика” како би се заокружио тај сјајни Пучинијев Триптих који је светску премијеру имао пре скоро једног века, 14. децембра 1918. године у Метрополитен опери у Њујорку.  
- Без обзира што у „Ђанију Скикију”, који је обновљен 2005. године, певају солисти Опере Народног позоришта, ми планирамо да, можда, већ у следећој сезони, током једне вечери, прикажемо публици цео Триптих. Такође, планирамо и да гостујемо. Имамо много позива за гостовања не само код нас, него и у иностранству. Но, видећемо шта ће од свега тога бити реализовано, с обзиром да је материјална ситуација свуда тешка. Сада нам је најбитније да се усредсредимо на ову премијеру за коју искрено верујем да ће бити успешна. На пробама се ради врло лепо и опуштено, са узајамним поштовањем. Све време осећа се веома пријатна атмосфера и због тога не сумњам у успех, јер ми смо сви као једна фина породица – тврди госпођа Бакочевић.  
Представом ће дириговати маестро Дејан Савић који објашњава да су ове три Пучинијеве једночинке потпуно различите по свом карактеру.
- Са једне стране имате „Ђанија Скикија”, који је духовита опера из времена ренесансе, са друге је „Табаро” који је драматичан, пун набоја и писан је у неко новије доба и са треће „Сестру Анђелику” која је, у односу на ове две, рекао бих, потпуно ванвременска јер се радња дешава у једном самостану. Дакле, у једном конвенту, у којем је ова прича могла да се дешава и јуче, и данас, и пре сто или 200 година...”
Савић каже да ће предстојећа премијера „Сестре Анђелике” представљати значајан датум у историји Опере Народног позоришта јер ће, напокон, бити заокружен Пучинијев Триптих који никада до сада није у целости извођен у Националном театру.
- Искрено се надам да ће већ у следећој сезони, у „Сестру Анђелику” и „Плашт” бити укључени и солисти наше Опере. Имамо више гласова који су управо савршени за те улоге и знам да ће свако од њих, са великим задовољством, ући у те представе и на тај начин обогатити не само свој лични репертоар, него и репертоар Народног позоришта. Жао ми је што тренутно немамо термине за матине, јер је „Сестра Анђелика” управо идеална за тако нешто. Ово је одлична представа за све оне средине и појединце који се још увек плаше опере и сматрају да је она неки баук и давеж који траје по неколико сати”, оцењује Савић.
Редитељка Драгутиновић Маричић каже да је „Сестра Анђелика”, за коју многи тврде да је Пучинију била најдража опера из овог триптиха, веома интересантно дело које је „јако поетично и одише божанственом музиком”.
- Нисам хтела да је радим реалистично, јер ми се чини да је то некако већ виђено и да би због тога таква концепција била досадна. С обзиром да имамо један врло реалистичан, страствен, „Плашт“, ја сам одлучила да са овом представом направим један контраст. Отишла сам у другу страну, у апстракцију, и костимом и сценом. Певачима сам одузела ту неку ситну реквизиту, нешто чиме би се они бавили како би „попунили рупе“, и инсистирала на њиховом глумачком изражавању и, нарочито, емотивном доживљају који ће, надам се, публика препознати и видети на сцени – истиче редитељка.
Насловну улогу тумачиће у алтернацији Слађана Павловић, Биљана Менда и Душица Вуцеља, а у подели су и Љубца Вранеш, Алиса Поповић, Евгенија Јеремић, Ана Петровић, Биљана Солдо, Наташа Тасић Кнежевић, Анастасија Мињевић и Маријана Шовран.
У представи ће учествовати и 20 чланица Хора Народног позоришта у Београду.  
Опера почиње окупљањем сестара и управнице у самостанском врту. Главна сестра, казује причу о томе да је то вече прво од три вечери током којих се сваке године дешавају чуда, када залазеће сунце обасја њихову фонтану, а вода у њој добије златну боју. Монахиње разговарају о жељама. Сестра Анђелика тврди да нема жеља. То наравно није истина, јер сви знају да иако је у самостан стигла по казни, Анђелика сања да након седам година узалудног чекања чује некога из своје богате, племићке породице...
М.Б.