Вести

Представa “Родољупци”, по тексту Јована Стерије Поповића, у режији и сценографији Андраша Урбана, биће премијерно изведена у петак 30. октобра (19,30) на Великој сцени, у оквиру манифестације „Стерији у част“.
Биће то трећа поставка овог "веселог позорја у пет дејствија" у Народном позоришту, а у подели су Слободан Бештић (Жутилов), Анастасиа Мандић (Нанчика), Сузана Лукић (Милчика), Павле Јеринић (Шандор Лепршић), Нела Михаиловић (Госпођа Зеленићка), Хаџи Ненад Маричић (Шербулић), Никола Вујовић (Смрдић), Предраг Ејдус (Гавриловић), Бранко Јеринић (Нађ Пал), Бојан Кривокапић (Еден)...
Драматурзи су Славко Милановић  и Сузана Вуковић, која је и сарадник редитеља, комппозитор је Ирена Поповић Драговић, а костимограф Марина Сремац.
За сценски говор задужена је Љиљана Мркић Поповић, сценски покрет урадила је Тамара Антонијевић, док је Мирашу Вуксановићу поверена реализација сценографије.
У сарадничкој екипи су Максим Милошевић (асистент редитеља), Милорад Јовановић (извршни продуцент), Јасмина Урошевић (организатор), Гордана Перовски (суфлер) и Александра Роквић (инспицијент).
Комедија нарави „Родољупци“, написана у периоду између 1850. и 1854. године,  праизведена је у Народном позоришту у Београду 30. децембра 1904. године у режији Чича Илије Станојевића.
У међувремену, "Родољупци" су на сцени Народног позоришта у Београду постављени још само једном, а премијера је одржана 8. марта 1929. године у режији dr Бранка Гавеле.
М.Б.

             ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА НОВИНАРЕ ОДРЖАНЕ 27. ОКТОБРА У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
Нова верзија чувеног комада Јована Стерије Поповића "Родољупци", у режији Андраша Урбана, биће премијерно изведена 30. октобра на Великој сцени.
На конференцији за новинаре, одржаној 27. октобра у Музеју Народног позоришта, Урбан је рекао да је "комад о коришћењу родољубља за личне интересе и даље страшно актуелан".
"Очекујем различите реакције, некима ће сметати ово тумачење Стерије, међутим, стварност је та која је страшна, а не њено тумачење. Ипак, наша представа није политичка платформа, већ колективни уметнички чин којим се обраћамо публици, а не властима", рекао је он.
Комад није рађен "из епохе" него из данашњег угла, мада му посебно осавремењавање није ни било нужно, јер су ствари исте као и средином 19. века када је Стерија раскринкао "патриоте" у свом "веселом позорју", додао је Урбан, изразивши уверење да је и у новој поставци задржана духовитост.
У предговору за "Родољупце" Стерија је записао да "докле се год будемо само хвалили, а слабости и грешке прикривали донде ћемо храмати и нећемо ни за длаку бити бољи", да "неваљали и покварени под видом родољубија сваку прилику за своју себичност употребљавају", да је "себичном довољно кад је само њему добро и кад простака може на своју руку да преокрене, а за даље се ништа не брине".
Стерија додаје да му није намера да баци љагу на народ, него да га поучи и освести, а Урбан такође каже да је нова представа крик и опомена.
У глумачком ансамблу су Слободан Бештић (Жутилов), Анастасиа Мандић (Нанчика), Сузана Лукић (Милчика), Павле Јеринић (Шандор Лепршић), Нела Михаиловић (Госпођа Зеленићка), Хаџи Ненад Маричић (Шербулић), Никола Вујовић (Смрдић), Предраг Ејдус (Гавриловић), Бранко Јеринић (Нађ Пал), Бојан Кривокапић (Еден).
Драматурзи су Славко Милановић и Сузана Вуковић, која је и сарадник редитеља, композитор Ирена Поповић Драговић, костимограф Марина Сремац, а Урбан је креирао сценографију.
В.д. директора Драме Народног позоришта Жељко Хубач изјавио је да су "Родољупци", уз "Чудо у Шаргану" Љубомира Симовића, најважнији комад о суштини менталитета, а да је његова савременост поражавајућа јер показује колико је наш етички поглед на свет остао исти - утилитаристички.
Хубач је истакао да је Урбан својим специфичним начином рада донео нову енергију у ансамбл и додао да очекује катарзичну представу.
Урбан је напоменуо да је радо прихватио тај ангажман као озбиљан изазов, али уз извесну бојазан, јер неки глумци кажу да би радили са њим, а онда ипак остају при традиционалном приступу.
"Међутим, ансамбл је био предан и посвећен. Не очекујем да глумци мисле исто као ја о неком предмету, али морамо да мислимо исто о уметничком присуству на сцени", рекао је он.
Глумци су испричали да су пробе биле напорне, али инспиративне, јер Урбан тражи да се мисли, да се изађе из зоне комфора, што је драгоцено и сада су поносни на представу која је у правом смислу колективни чин.
Представа, како се чуло на конференцији, говори о последицама идеја и манипулација, набијена је болним емоцијама и насиљем, као сирова и сурова журка на тему трагичне реалности коју сви видимо, али ништа не чинимо да то променимо.