Вести

Премијерна обнова дуодраме Стевана Пешића „Тесла или прилагођавање анђела" у режији Душана Михајловића, биће одржана у недељу 2. јуна (21,00) на Сцени "Раша Плаовић".

Као инспирација Пешићу да напише ову драму, послужио је измишљени интервју који је Тесла 1899. године, у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу, дао за часопис „Билтен бесмртности“.
Представа почиње заглушујућом грмљавином Теслиних муња и стиховима великог песника Петра Петровића Његоша. Кроз интервју новинар се осврће на Теслин рад, порекло, сарадњу и сучељавања са својим великим савременицима попут Алберта Ајнштајна, Томаса Едисона, Гуљерма Марконија...
У подели, као и у свим досадашњим извођењима, биће Љубивоје Тадић (Никола Тесла) и Радован Миљанић (Џон Смит).
Те вечери, овај комад, без сценских ефеката, биће одигран 252 пут.
Пре почетка представе, у фојаеу Сцене "Ра ша Плаовић", у 20,30 биће отворена изложба Музеја Николе Тесле под називом "Тесла у Београду 2.6. 1892".
Аутор ове поставке, која ће бити отворена пригодним уметничким програмом, је кустос Музеја "Никола Тесла" Братислав Стојиљковић.
Том приликом, стихове "Песме о Тесли" Јована Јовановића Змаја казиваће глумац Милош Ђуровић, његов колега Михаило Лађевац подсетиће присутне на Теслин говор студентима, а глумица Дејана Миладиновић прочитаће писмо Теслине рођаке Тесли.  
Дуодрама „Тесла или прилагођавање анђела" последњи пут била је на репертоару Народног позоришта 7. јуна 2008. године.
М.Б.

Интервју са Љубивојем Тадићем објављен у 71. броју "Позоришних новина", 01. јуна 2001.

ИНТЕРВЈУ: ЉУБИВОЈЕ ТАДИЋ - НИКОЛА ТЕСЛА У ПРЕДСТАВИ „ТЕСЛА ИЛИ ПРИЛАГОЂАВАЊЕ АНЂЕЛА"
   
    Наука и поезија су два ока истог лица
   
    После паузе од пет година, драма Стевана Пешића „Тесла или прилагођавање анђела" у режији Душана Михајловића поново ће бити уврштена у редован реперотар Сцене „Раша Плаовић". Премијерна обнова планирана је за 2. јун, а у подели су, као и у свим досадашњим извођењима, Љубивоје Тадић и Радован Миљанић. Те вечери, ова представа без сценских ефеката, која у први план ставља мисао Николе Тесле кроз измишљени интервју који генијални научник даје новинару Џону Смиту 3. јула 1899. у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу, биће одиграна 252 пут.
    Представа се враћа на репертоар, чини се, у правом тренутку с обзиром да се ове године навршава седам деценија од Теслине смрти?
    То је заједничка одлука директора Драме Спасоја Ж. Миловановића и драматурга Жељка Хубача. Њих двојица су прихватили мој предлог да обележимо 70 година од смрти Николе Тесле и, уједно, на тај начин вратимо на репертоар овај наслов који има значајну позоришну биографију. Протеклих година представа је недостајала Радовану Миљанићу и мени, а верујем и публици, која је била наш драгоцени саговорник свих 13 година колико је била на репертоару Народног позоришта. Представа припада Народном позоришта, јер је од премијере била другачија од репертоара, не само Националног театра, већ и других позоришта. Са поносом могу да истакнем да је играњем бивала све боља, што је најважнији рецепт за дуговечне представе.
    Да ли ће, евентуално, бити неких измена, у односу на представу која је премијерно изведена давне 1994. године?
    Изменa ће бити једино у нама, јер смо сада старији. У свему ћему пратити једноставну режију Душана Михаиловића, као и његове пророчке речи, којима нисмо баш много веровали, а то је да ћемо представу играти док смо живи. У недељу 2. јуна 2013. године, „Тесла или прилагођавање анђела“ имаће своје 252 извођење.
    Као инспирација Стевану Пешићу да напише ову драму послужио је измишљени интервју који је Тесла 1899. године дао за часопис „Билтен бесмртности“. Да ли је, на неки начин, и она бесмртна с обзиром на Теслин непроцењиви допринос човечанству?
    Стеван Пешић је, за разлику од других писаца, Теслу схватио као мислиоца и као научника, чија је биографија била само темељ ове необичне драме.
    У жанровском смислу, реч је о поетско-филозофској сциентистичкој дуодрами. Како данас, скоро две деценије од премијере, гледате на почетке рада на том заиста сјајном тексту у којем гледалац посматра тријумф и науке и уметности?
    Почетак рада био је 2. јуна 1994. године када ми је редитељ Душан Михаиловић дао текст. Те ноћи прочитао сам га два пута, био сам опчињен његовом лепотом, али истовремено и уплашен, јер готово ништа нисам разумео. Рад на представи подразумевао је сазнавање и разумевање онога што су нам Пешић и Тесла приредили. Морали смо једноставно да знамо више од онога што пише у тексту, да бисмо могли да га одиграмо и саопштимо публици. То је био рад сличан ономе када сам играо Саву Шумановића, јер пробе нису биле само глумачке. Чак су глумачки задаци пред нама били лакши од оних других „сазнајних". Редитељ је био једини оптимиста што се тиче дуговечности представе, док сам ја мислио да ћемо је играти једну сезону.
    Пешић у уводном делу текста напомиње да се сусрет Тесле и новинара Смита „десио" у ноћи 3. јула 1899. године...
    Тог дана, Тесла је у Колорадо Спрингсу извео експеримент 12.000 муња. Практично је створио муњу и том приликом је говорио Његошеве стихове. Тесла је тај дан описао као дан који никад неће заборавити.
    Кроз представу се „провлаче" управо Његошеви стихови из песме „Ноћи скупље вијека", али и Гетеови, из његовог ремек-дела „Фауст"...
    Тесла је тврдио да су наука и поезија два ока истог лица. Он је инспирацију, управо, налазио у поезији. Када је имао 26 година, у парку у Будимпешти гледао је залазак сунца. Сетио се Гетеових стихова и из тог надахнућа настало је обртно магнетно поље и индукциони мотор. Позната је његова преписка са Лазом Костићем, а Змајем је био толико одушевљен, да је, после њиховог сусрета у Београду 2.јуна 1892. када му је Змај спевао песмицу „Чим си дошо, одмах си нас електрисо“, превео неке његове стихове на енглески језик.
    Пешић је у комаду расветлио више појединости о стваралачким преокупацијама и самој личности генијалног научника, визионара и проналазача. Шта је на вас, од свега тога, оставило најснажнији утисак?
    Два тренутка, које је писац посебно истакао. То је последње прилагођавање једног анђела животу на земљи, да се Тесла читавог свог живота играо, и други о космичком болу, од кога потичу беда, ратови, зло и који чини да наш живот све више постаје апсурдна и страшна појава.
    Чега се најрадије сећате када је ова драма у питању?
    Представа је окупљала, заиста, веома бројну публику, а моје изненађење је што смо имали гледаоце који су више пута са нама желели да се упусте у ову прелепу мисаону авантуру. После извођења, понекад смо имали госте, представљали смо књиге, изложбе, а најузбудљивији догађај је био када смо после једне представе пустили композицију Љубице Марић „Чудесни милиграм“ којом је она победила на конкурсу у Амстердаму 1933. године. Тих шест минута композиције је блиско Теслином истраживању васионе и вечности. Аплауз који је уследио приморао је нашу велику композиторку Љубицу, да се први пут у својој каријери поклони пред публиком. Памтим, наравно, и 150 – то извођење 29. децембра 2000. године, када је са Радованом и са мном последњи пут био на сцени наш редитељ Бата Душа, који је преминуо неколико дана касније, на Бадњи дан 2001. године.
     Микојан Безбрадица