Вести

Промоцији књиге „Анегдоте и цртице из позоришног живота“ Милована Здравковића, 22. септембра у Музеју Народног позоришта

4 септембар 2018

Промоцији књиге „Анегдоте и цртице из позоришног живота“, аутора Милована Здравковића, биће одржана 22. септембра (12,00) у Музеју Народног позоришта. 

Осим аутора, о књизи ће говорити в.д. директора Драме Народног позоришта Жељко Хубач, театролог Радомир Путник, уредник Белмедије Александар Гаон, рецензент Мирко Жарић, лектор и коректор Александра Милошевић и драмски уметници Милан Цаци Михајловић и Весна Станковић. 

У рецензији насловљеној "Заводљивост анегдотског жанра" Жарић је оценио да духовитост, хумор и анегдоте, никако нису суштина театра, већ само једна од његових најкориснијих, најпријатнијих и најефикаснијих елемената. 

- Уопште узев, они су и његови најпроблематичнији елементи. Како због њихове природе и веродостојност, тако и због њихове "етичке примене", поводом разних пригода, личности и ситуација. Милован Здравковић, латио се овог тешког и (не)захвалног посла, да прикупи нове и да нови контекст старим анегдотама: од старих Грка, па до данашњих дана нема народа који у својој културној баштини не поседује сличну књигу или књиге – написао је, између осталог, Жарић.

Он је истакао да у свом основном значењу, анегдотски, хуморни приступ позоришту и његовим посленицима и просвештеницима има за сврху да  изрази, или извргне критици, поједине естетичке, етичке или еротске приступе или претеривања која су се догогодила у нашем позоришту и позоришном животу у распону времена од Јоакима Вујића, па до Петра Краља.

- Понекад из ових анегдотских приказа можемо више сазнати о појединим личностима, њиховим карактерним особинама и наравима, него ли из позоришних критика угледних хроничара театарског живота. Прави хумор и духовитост, имају задатак да код онога који анагдоту слуша или чита, произведе општу раздраганост, јер она приказује саму слику "живота на позорници" или изван ње, а њихово опажање треба да произведе извесно узбуђење које именујемо комиком или смехом. И ту код Здравковића имамо неуједначене резулате, све у зависности ко је те анегдоте испричио или забележио. Умногоме зависи од доховитости и инвенције самог казивача анегдота. Очито, Здравковић се сретао у својим истраживањима са људима различитог интелектуалног знања, знатижеље, склоности за приповедање и доховитости – приметио је Жарић.

Према његовим речима, књига Милована Здравковића, компонована у двадесет поглавља, успева да спасе од заборава "прегалаштво анегдотског жанра", из историје нашег позоришног живота, и у том смислу представља лепо штиво, које ће читаоце забавити и орасположити.

- Само човек велике и несумљиве љубави и преданости позоришту, какав је Милован Здравковић, могао је читаоцима да подари књигу овако богату живписним и животним причама и садржајима – додао је он.

Књигу су заједнички објавили Фестивал монодраме и пантомиме и Белмедија. 
М.Б.