Вести

Награда "Раша Плаовић", коју Народно позориште у Београду додељује за најбоље глумачко остварење на свим београдским позоришним сценама у сезони 2015/2016, припала је Нади Шаргин за улогу Краљице Елизабете у представи „Марија Стјуарт", по тексту Фридриха Шилера, у режији Милоша Лолића.
Једногласну одлуку донео је жири у којем су били драматург Молина Удовички Фотез, редитељ Славенко Салетовић, драматург Славко Милановић и критичар Бобан Јевтић.
Седници из оправданих разлога није присуствовао театролог Рашко Т. Јовановић.
У конкуренцији за ово престижно признање, осим првакиње Драме Народног позоришта у Београду Шаргинове, били су и Небојша Глоговац, Љубомир Бандовић, Тихомир Станић, Нада Блам, Бранко Видаковић, Ивана Николић, Бојан Жировић, Иван Босиљчић...
Награда ће бити уручена у уторак, 22. новембра, на свечаности која ће се одржати на Великој сцени поводом 148. рођендана Народног позоришта у Београду.
За поменуту ролу, Нада Шаргин је већ освојила три признања - Награда за најбољу женску улогу на првом фестивалу "Позоришно пролеће" у Шапцу, Награда за најбољу глумицу на 24. Фестивалу “Вршачка позоришна јесен” и Награда Ардалион за најбољу женску улогу на 21. Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу.
"Марија Стјуарт" је премијерно изведена 2. децембра прошле године на Великој сцени.
У образложењу жирија, наводи се да је Нада Шаргин већ првом улогом у матичној кући, а то је била Зорка у представи Милева Ајнштајн, показала чудесан дар и истинску преданост глуми.
- Сви наредни уметнички изазови водили су је даље и више. Издвојићемо: Уршулу у Рибарским свађама, Нину у Галебу, Агафју у Женидби,  Наташу у На дну, Шарлоту у Вишњику, Росауру у Живот је сан, Ивету у представи Мајка Храброст и њена деца, Зору-Шишарку у Белој кафи и свакако краљицу свих досадашњих улога – Елизабету Тјудор.
Очит је несвакидашњи стваралачки напор Наде Шаргин у овој улози јер се без њега овако захтеван и комплексан лик не би ни могао остварити. Лик краљице  која је од Енглеске направила велику силу и показала неспорну способност да влада великом земљом, борећи се крваво за власт у блату политичких интрига  мушког света, Нада Шаргин гради суверено. Опојном драмском снагом нас дарује са сцене. Бавећи се индивидуалном судбином ове жене представља је и страхотно сујетном  и амбициозном;  и бескрајно анксиозном, а ``мушки`` рационалном; и снажном, хладном , гордом, бескурпулозно манипулативном;  и крхком, рањивом, слабом , страсном и способном да воли. Кроз сва искушења борбе жене на власти у мушком свету (којој је круна на глави исто што и глава сама), која упорно одбија да буде ичија играчка  и једнако упорно настоји да сопствену душу не изгуби, прођемо са Надином Елизабетом Тјудор. Круна ове креације је сломљена и скрхана Елизабета у победи то јест, умеће којим нам Шаргинова дочарава победу ове краљице као и њен истовремени парадоксални пораз - наведено је у образложењу жирија.
М.Б.