ПРВАКИЊИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ЉИЉАНИ БЛАГОЈЕВИЋ УРУЧЕНА НАГРАДА „ЖАНКА СТОКИЋ“

Награда “Жанка Стокић” за стваралачки допринос позоришном и филмском животу Србије и богатство глумачког израза, уручена је драмској уметници Љиљани Благојевић на свечаности одржаној у недељу 11. марта на Великој сцени Народног позоришта.

Веома добро осмишљен програм, почео је песмом „Ој Мораво“, у извођењу октета „Ноктурно“. Наиме, ова композиција, отпевана је великој Жанки Стокић, по њеној последњој жељи коју је одредила у завештању, на сахрани 1947. године на Топчидерском гробљу.
У наставку свечаности, на видео биму, смењивала су се имена бројних писаца и редитеља са којима је десета добитница Награде „Жанка Стокић“ сарађивала током досадашње веома богате и успешне каријере, а након тога, публици се обратио један од њих - прослављени српски редитељ Емир Кустурица.
У десетоминутном, на тренутке и веома духовитом говору, популарни Куста је евоцирао успомене на свој први сусрет са Љиљаном Благојевић 1980. године и рад на чувеном филму „Сјећаш ли се Доли Бел“ који је уследио неколико месеци касније. Он је изјавио да су у то време две концепције света почеле да се сударају и туку, а исход сада живимо у овом невремену, када је хришћанску антропологију почела да замењује антропологија вулгарног материјализма.
- Када смо снимали "Доли Бел" био је страшан проблем што је Љиља морала у једној сцени да се донекле обнажи, а данас се постаје популаран управо преко порнографије и насиља - рекао је Кустурица.
На срећу, додао је он, ипак, још има људи који су направили каријеру без повлађивања тим трендовима, а ова награда је потврда да постоји начин да се духовност развија и кроз глуму.
Бројној публици приказани су и инсерти из филмова и представа Благојевићеве које је изабрао Балша Ђого, а потом је драмска уметница Ружица Сокић прочитала песму Милосава Буце Мирковића коју је он посветио овогодишњој лауреаткињи.
После снажног аплауза, публици се обратио управник Народног позоришта Божидар Ђуровић, уједно и члан жирија овог престижног признања, који је прочитао образложење са седнице одржане 27. фебруара 2012. године у Националном театру.
Он је казао да је жири, којим је председавала Мира Ступица, а чланови су били и Дара Џокић, Душан Ковачевић и Манојло Вукотић, једногласно донео одлуку да се Награда „Жанка Стокић“ додели Љиљани Благојевић истакнутој првакињи Драме Националног театра.
Ђуровић је истакао да је госпођа Благојевић досадашњим радом у пуној мери обележила позоришни и филмски живот Србије својом стваралачком зрелошћу и богатством глумачког израза, и по мишљењу жирија у потпуности је заслужила Награду „Жанка Стокић“.
- Квалитет њеног изузетно упечатљивог глумачког израза препознали су многобројни редитељи и колеге, који су током каријере Љиљане Благојевић са великим задовољством сарађивали са њом, а посебно треба истаћи изузетно плодну сарадњу са Емиром Кустурицом и Синишом Ковачевићем. Глумачки волумен Љиљане Благојевић је изузетно широк и она је једна од ретких српских глумица које могу са подједнаким успехом да играју у представама скоро свих жанрова, што доказује и дугачак списак њених улога у позоришту, филму и на телевизији. Преко 60 остварења у театру, више од 50 снимљених филмова и бројне серије, путоказ су младим уметницима како се треба односити према глумачком позиву – за Љиљану нису постојале ни мале ни велике улоге, већ уметнички изазови, простор у којем она може да се изрази на најбољи начин, простор који треба испунити и талентом и љубављу. Бројне су награде пратиле рад Љиљане Благојевић, од  оних првих, Награде „Мата Милошевић“ за студента генерације и Награде Универзитета уметности за улогу Доли Бел у филму „Сјећаш ли се Доли Бел“, Емира Кустурице, па до ове данас, за коју знамо две важне чињенице – да је дошла у праве руке и да свакако није последња у низу, јер су пред Љиљаном Благојевић још многе године великих глумачких изазова – нагласио је Ђуровић.
Високо признање установљено је 2003. године, а састоји се од плакете коју дарује Национални театар (рад академског сликара и сценографа Герослава Зарића), статуете Жанке Стокић (дар града Пожаревца, рад академског сликара Драгише Милошевића) и новчаног износа који поклања лист “Вечерње новости”. Дарове су уручили управник Народног позоришта Божидар Ђуровић, генерални директор и главни уредник компаније “Новости” Манојло Вукотић и градоначелник Пожаревца Миодраг Милосављевић.  
Након уручења, Љиљана Благојевић се, у веома надахнутом говору, обратила присутнима истакавши да се она овом приликом неће “захваљивати ни мами што ме је родила, ни мужу што ме је трпео све ове године, ни ћерки што је због мене безброј пута била лишавана права на свој живот”.
- Имам дубоку потребу да се обратим имагинарном младом колеги који улази у свет глуме.Живимо у времену великих ломова, брзих промена. У времену када се емоција сматра слабошћу и привилегијом нижих. Живимо у времену када је мелодија заборављена, а ритам узвишен. Како се онда у том времену, које препознаје само профит, где се све мери зарадом, где је новац религија, како се у том времену бавити уметношћу? Како стајати на сцени и говорити Софокла, Еурипида,Гетеа? Коме говорити те прелепе узвишене мисли када се систематски негује површност, сензација, скандал, лаж, када се све чини да се уметност своди на ниво забаве, релаксације јер, Боже мој, то народ тражи. Јер народ  је уплашен, збуњен, гладан, народ је без посла и осмеха, дајмо му разоноде а ништа погодније за то од позоришта, филма и телевизије – оценила је популарна драмска уметница. Према њеном мишљењу, живимо тешко, а неузвишено време у коме је само битан профит.
- Како стајати на сцени и борити се против мексичких велепоседника, индијских невеста, турских султана? Како млади колега да после одиграних Офелија, Јулија, Хамлета, Нина, Трепљева сада закорачиш у свет Гузоња, Папака, у свет у коме се јефтиним вицевима народ растерећује, разгаљује, анестрезира? Да ли је то оно о чему си маштао када си изабран да се бавиш најлепшим послом на свету? Убеђен да ћеш мењати свет. И себе у њему. И сваки пут кад ти је тешко сети се Жанке. Неписмене петнаестогодишње побегуље из раног брака, праље глумачких гаћа и чарапа, потрчкуше и тацноноше. И сети се да је захваљујући дару и раду, љубави и посвећењу само пар деценија касније седела у књижари код Геце Кона и дискутовала са Нушићем, Скерлићем, Поповићем…О свему. Литератури, филозофији, уметности, о позоришту. Равноправна. А овде, под овим кровом обасипана овацијама, љубављу и захвалношћу своје публике. А позориште може без много ствари. Само не може без публике. Оно без публике умире. Као ронилац. Ронилац не умире од недостатка ваздуха, он престаје да живи због недостатка воде. Зато млади колега, не одустај. Имаш се на кога угледати – поручила је Љиљана Благојевић.
- Свих ових година ходајући по овој сцени, молећи господа да се моје стопе поклопе са Жанкиним, дозволите ми да искористим ту бенефицију коју ми даје данашњи дан и да нам октет “Ноктурно” отпева ону песму коју је Жанка желела да јој се отпева на последњем испраћају, а која јој је била вољом моћника одузета. Ко се данас сећа тих несрећника. А она је ту. Дубоко сам убеђена да ће је поред нас и она чути, и да се онда са тим стиховима и мелодијом у мислима и срцу разиђемо. Још једном од срца хвала што сте ми улепшали и обогатили овај дивни данашњи дан. Бог вас благословио – казала је уметница коју је публика поздравила вишеминутним бурним аплаузом и овацијама.
Програм је завршен извођењем композиције “Ој Србијо, мила мати”.
Љиљана Благојевић до сада је одиграла више од 60 позоришних улога (између осталих у представама "Галеб", "Злостављање", "Јанез","Прљаве руке, "Велика драма", "Зечји насип", "Женидба" ,"Неспоразума"), снимила је више од 50 филмова ("Сјећаш ли се Доли Бел", "Вечерња звона", "Велики транспорт", "Мирис дуња", "Тако се калио челик","Нож"), а играла је и у бројним популарним ТВ серијама.
Досадашње добитнице су Светлана Бојковић, Милена Дравић, Радмила Живковић, Ђурђија Цветић, Ружица Сокић, Јелисавета Саблић, Гордана Ђурђевић Димић, Дара Џокић и Мирјана Карановић.
М.Б.
Биографију Љиљане Благојевић можете погледати ОВДЕ