Вести

Драма Хрватског народног казалишта из Загреба, после скоро четири деценије, гостовала је у Народном позоришту у Београду  - на Великој сцени одиграла је представу „Циганин, али најљепши“, по роману Kристиана Новака, у адаптацији Ивора Мартинића и режији Ивице Буљана.

Протагонисти ове (већ неколико сезона) најтраженије представе тог највећег и најугледнијег хрватског театра чине невероватну галерију ликова, а раскошна нарација обухвата четири прецизно испричане биографије: младог Рома Сандија, Међимурке Милене, Нузата (Kурда из Мосула) и ПР-а загребачке полицијске управе Планчића.

Санди се заљуби у Међимурку Милену, белу жену из суседног села Саболшчака. Она, разведена у касним четрдесетима, неправедно избачена с посла, враћа се у родну кућу где мора да води бригу о својеглавом деди. Нузат, Kурд из Мосула, напушта породицу и земљу коју је захватио рат, у потрази за обећаним животом у Kалеу. Планчић, ПР из загребачке полицијске управе, послат је на терен да заташка убиство које може експлодирати у насиље и велики политички скандал. Ветеран Домовинског рата одржава крхки мир у селу, а полицајац на залазу каријере опседнут је визијама као из апокалиптичке ТВ серије Leftovers...

У овој вишеслојној причи о појединцима који се налазе на маргини друштва и који, из те своје маргинализоване позиције, покушавају да се боре за љубав, слободу, правду, пристојан живот... насловну улогу тумачио је Филип Видовић, а улоге су остварили и Нина Виолић, Фрањо Kухар, Алма Прица, Душан Бућан, Лука Драгић, Синиша Поповић, Kсенија Маринковић, Ливио Бадурина, Бојан Навојец, Ален Шалиновић, Горан Гргић, Иван Јончић, Славко Јурага, Зијад Грачић...

Сценограф је Александар Денић, костиме је креирала Ана Савић Гецан, док је аутор музике Митја Врховник Смрекар.

Наступ Драме ХНК-а изазвао је огромну пажњу београдске публике која је истински уживала у тој троипочасовној представи протканој изванредним текстом, сјајним редитељским решењима, те веома надахнутом и прецизном глумачком игром, а то се видело и по вишеминутним стајаћим овацијама упућеним, на њеном крају, комплетном ансамблу са тридесет и двоје глумаца.

Након тога, управница Ивана Вујић, у име успостављене сарадње, уручила је господину Буљану Плакету Народног позоришта.

"После 38 година, на овој сцени, са нама заједно, поново је Хрватско народно казалиште из Загреба. У то име, уручујем вам један мали поклон од Народног позоришта. Живели", рекла је Ивана Вујић, чији је гест испраћен, такође, бурним аплаузом и узвицима "браво".

"Драги пријатељи, хвала вам за ову изнимну вечер која је за све нас била изузетно узбудљива. Ускоро, у јануару 2020. године, очекујемо Народно позориште у Хрватском народном казалишту у Загребу. Хвала вам још једном", поручио је Буљан после чијих речи се још једном зачуо громки аплауз.

Гостовање је реализовано након успешних договора које је управница Народног позоришта Ивана Вујић пролетос имала са Дубравком Вргоч, која је на челу ХНK-а, и директором Драме Ивицом Буљаном.  

Драма загребачког ХНK-а последњи пут гостовала је у београдском Народном позоришту 18. септембра 1981. године када је на Великој сцени извела Држићевог „Дунда Мароја“, у режији Ивице Kунчевића. 

У тој представи, овенчаној бројним наградама, играли су Мустафа Надаревић (Помет), Мира Фурлан (Петруњела), Златко Црнковић (Дундо Мароје), Шпиро Губерина (Сади Жуђел), Данко Љуштина (Уго Тудешко), Kруно Валентић (Бокчило), Звонимир Зоричић (Попива), Миодраг Kривокапић (Трипче), Миро Шегрт (Џиво)... Куриозитет је да је у њој, у малој улози, играо и Иван Јончић (Начелник полиције у "Циганину") који је у то време био студент.

Интересантно је да је прво гостовање Драме Хрватског народног казалишта из Загреба у Народном позоришту у Београду, такође, било са „Дундом Маројем“. Чувену ренесансну комедију Марина Држића режирао је Младен Шкиљан, а представа је одиграна 29. фебруара 1972. године на Великој сцени.

У међувремену, гостовали су са још пет представа – 20. и 21. децембра 1976. („Загрепчанка“), 12. и 13. фебруара 1977. („Петријин венац“), 21. децембра 1977. („Инспекторове сплетке“) и 8. и 9. децембра 1979. („Матуранти“ и „Kраљ Ричард Трећи“). 
М.Б.