Вести

Сценско читање текста Филипа Грујића „Вилица Ебена Бајерса“, биће одржано 20. јуна (17,00) у „Радионици“, новом сценском простору Народног позоришта у Београду, у улици Гундулићев венац 50. 

Режија је поверена Јовани Томић, а у подели су Вучић Перовић, Сузана Лукић, Павле Менсур, Зоран Ћосић, Владан Гајовић, Сузана Петричевић, Ивана Шћепановић, Зорана Бећић Ђорђевић, Данијела Томовић и Данијела Угреновић.

Драма “Вилица Ебена Бајерса” настала је као покушај да се дају одговори на пар питања: колико је човеку потребно да би се осећао живим и како је могуће да оно што је некад било скрајнуто, данас постане поп култура (а да се ништа практично не промени), а оно што је некад било мејнстрим данас буде до краја заборављено? Да ли је потребно да одређене теме постану историја да би се чуо глас људи који су указивали на проблеме у друштву? Осим друштвено-политичке теме, средиште драме је тема људске жеље за константним тражењем нечег више, било да се ради о једноставним ужицима, природним нагонима или о тражењу смисла, за који се, на крају, испостави да је увек на крају сваког смисла. 

Kомпозитор је Лука Мејџор, док је за визуелни идентитет задужен Изванредни Боб. 

Тијана Мићановић је организаторка, а Милош Голубовић продуцент.

Ово ће бити треће јавно читање текстова савремених аутора из региона на сцени Радионица Народног позоришта у Београду. 

Сцена је отворена 23. априла драмом Тање Шљивар "Kао и све слободне девојке", у режији Иване Вујић.

У међувремену, 19. маја, одржано је и читање текста Лејле Kаламујић „Људождерка или како сам убила своју породицу“, у режији Ане Kонстантиновић.
М.Б. 

                                                         историјска прича - приручник за читање
после првог светског рата, радијум је био коришћен у свакодневном потрошачком животу. сматрало се да лечи све, од менталних болести, анемије, па све до импотенције. био је саставни део путера, пасте за зубе, пијеће воде. међутим, радон (који се сматрао лековитим) имао је кратак животни век - од свега 3,82 дана. стога, кад би дошао до купца, његова би се лековитост изгубила. 
william h. bailey, оптужен 1915. године да је лажирао диплому са харварда, одлучио је да користи чисту радиоактивност уместо радона, која остаје у телу до 1500 година. тако је направио свој напитак - radithor. њега је рекламирао као "a cure for the living dead" и "perpetual sunshine". 
eben byers, богати плејбој, голфер и син угледног власника фабрике железа, био је један од првих конзумената тог напитка. 
термин radium girls настао је по девојкама из new jersey-а и illinois-а које су радиле у фабрикама, са радијумом. од рада су и умрле. званичници су прикривали њихову смрт, као и болест уосталом, а јавно мњење није било заинтересовано за њихов случај. 
eben byers, неколико година после, умро је од конзумирањa radithor-а. све су новине то објавиле, јер је eben byers био угледни грађанин new york-а. 
new york times је написао чланак "everything was fine until his jaw fell off". 
након његове смрти, radithor је био забрањен, као и коришћење радиоактивности у потрошачком свету. 
данас, у уметности, друштву, социологији, културној историји, radium girls су често обрађивана тема. о њима су писани чланци, објављиване књиге, прављене дисертације, политички манифести. 
о ebenu byers-u постоји свега пар реченица на wikipediji и још пар опскурних чланака. 
у уметности није обрађиван.