Вести

Градско позориште Kлагенфурт гостовало је 5. марта на Великој сцени са комадом нобеловца Петера Хандкеа „Час када нисмо знали ништа једни о другима”, у којем нема дијалога, али се на узбудљив начин приказује поема о човеку и његовом кретању кроз историју.

Представа, која је урађена у копродукцији са немачким позориштем „Vereinigten Bühnen Bozen” из Болцана у Италији и берлинском трупом „Kула“, премијерно је изведена 10. октобра прошле године, на дан када је из Шведске краљевске академије саопштено да је славни аустријски писац Петер Хандке добитник Нобелове награде за књижевност.

Био је ово први наступ реномираног аустријског театра у Народном позоришту, након што су управници Ивана Вујић и Флоријан Шулц, пре три месеца, у Kлагенфурту потписали Споразум о сарадњи (више о томе можете прочитати ОВДЕ).

Такође, гостовање представе у режији Роберта Шустера и кореографији Мартина Грубера памтиће се, између осталог, и по томе што је то био први текст прослављеног аустријског писца који је изведен на сцени Народног позоришта у Београду.

Главни лик у том делу је једно место у неком граду, у некој земљи, које постаје позорница за призоре из свакодневице, место догађања и сусрета људи који њиме пролазе - младих и старих, познатих и непознатих, привилегованих и дискриминисаних, заборављених и они којих се још увек сећају...

У двосатном комаду, који одликује бескрајна поетичност, иновативност и узбудљивост, дванаесточлани ансамбл (шест жена и шест мушкараца са маштовитом реквизитом на празној сцени и с лелујавом завесом у позадини) је веома надахнуто, без паузе, извео безбројне слике из људског искуства и живота: затрчано, залутано, засмејано, заплакано, задихано…

Одушевљена београдска публика наградила их је на крају представе вишеминутним бурним аплаузом, а глумци су узвратили бацањем ружа у гледалиште.

Након тога, управница Ивана Вујић, у име успостављене сарадње, уручила је редитељу Шустеру, који је и играо у представи, Плакету Народног позоришта.

Сценографију и костиме потписује Саша Грос, док је за музику и звук био задужен Макс Бауер.

Хандке је Нобелову награду за књижевност добио (како је образложено из Шведске краљевске акадмије) „због утицајног рада који са лингвистичком генијалношћу истражује периферију и посебност људског постојања.“

Народно позориште захваљује Аустријској амбасади у Београду, као и Аустријском културном форуму и господину директору Адријену Фајксу на сарадњи и помоћи у вези са овим гостовањем.
М.Б.

Извештај са конференције за новинаре, поводом гостовања Градског позоришта Kлагенфурт можете прочитати ОВДЕ

Инсерт из представе можете погледати ОВДЕ