Солисти Балета Дејану Коларову уручена Награда „Смиљана Мандукић“
2 новембар 2017
Награда „Смиљана Мандукић“ за сезону 2016/17 коју Удружење балетских уметника Србије додељује за најбољу плесну интерпретацију у области савремене уметничке игре, уручена је 2. новембра солисти Балета Народног позоришта у Београду Дејану Коларову.
Признање је примио из руку председнице УБУС-а Сање Нинковић на пригодној свечаности одржаној на Великој сцени после завршетка извођења једночиних балета „Жене у д-молу“ и „Дуга божићна вечера“.
Коларов је награђен за улогу Служавке у балету „Дуга божићна вечера“, у кореографији Раду Поклитаруа.
Стручни жири, којим је председавала Сања Нинковић, а чланови су били Нела Антоновић и Даница Араповић, оценио је да је Коларов у овој сезони, осим поменуте улоге, имао и веома запажену интерпретацију остварену у представи „Странац“, кореографа Милоша Исаиловића.
„Дејан Коларов је уметник који сваки пут изнова, у зависности од улоге, истражује своје тело, те превазилази границе кореографије и задатка. Коларов изван оквира препознатог савременог израза доноси иновативни продужени покрет и јасну слику савременог плесача-истражитеља данас у свету. Његов сценски говор је више од уметничке игре, јер он веома мудро користи симболичне кодове глуме, који комуницирају са публиком, дајући себе у потпуности, што доприноси виртуозном изразу на сцени“, каже се у образложењу жирија које је прочитала балерина Ива Игњатовић.
„Његов играчки израз и форма, употпуњени изузетном и деликатном експресијом, чине га на сцени увек препознатљивим и увек различитим, у великом спектру улога које је остварио током своје каријере. Његово доминатно, а ненаметљиво присуство на сцени, предана извођења увек у служби оживљавања улога, а мотивисана дубоким личним осмишљавањем и доживљајима, остављају значајан траг на нашој уметничкој плесној сцени“, истакнуто је у образложењу.
Награда „Смиљана Манџукић“, у знак сећања на чувену авангардну уметницу, пионира савремене уметничке игре у Србији, установљена је 2012. године.
Рођена је у Бечу 1908. године, а детињство је провела у Вршцу, где је почела да похађа часове класичног балета.
У родном граду, касније је похађала најбољу балетску школу коју је водила Цецилија Чери.
Ипак, на класичном балету није се дуго задржала, већ је убрзо прешла на ритмику и модеран балет. Часове је похађала и код Грете Визентал, која је била следбеник Изадоре Данкан.
Прва представа у Београду, у Народном позоришту, којом се представила домаћој публици, изведена је 1928. године.
Ова уметница изузетне духовне снаге и позитивне животне енергије, која је у нашу средину, без компромиса, уводила нову културу покрета, дубоко је веровала да је покрет живот и да човек није стар све док је покретан.
Преминула је у Београду 13. маја 1992. године.
М.Б.