Вести

Гости из Америке и Италије, Клер Кулен и Алберто Газале, наступиће у Вердијевој „Травијати“, која ће 20. јуна (19,30), под диригентском управом Дејана Савића, бити изведена на Великој сцени.
Сопран Кулен представиће се у улози париске куртизане Виолете Валери, Алфреда Жермона, младића заљубљеног у њу, тумачиће тенор Дејан Максимовић, док је лик његовог оца Жоржа Жермона поверен баритону Газалу.
У подели су и Татјана Митић (Анина), Тамара Никезић (Флора Бревоа), Игор Матвејев (Гастон), Мирослав Марковски (Барон Дуфол), Ђорђе Томић (Маркиз), Свето Кастратовић (Доктор Гренвил), Слободан Живковић (Ђузепе) и Предраг Глигорић (Комисионарио).
У представи учествују Оркестар, Хор и балетски ансамбл Народног позоришта у Београду.
Режију Борислава Поповића из 1991. године обновила је Ивана Драгутиновић Маричић.
Сценографију је креирао Борис Максимовић, костиме Божана Јовановић, а кореографију је урадио Владимир Логунов.
Либрето по роману Диме-Сина написао је Франческо Пијаве.
Опера је праизведена у Театру Ла Фениче у Венецији 6. марта 1853. године.
М.Б.

КЛЕР КУ­ЛЕН

Ро­ђе­на је у Но­вој Шкот­ској, Ка­на­да. Сту­ди­ра­ла је пе­ва­ње у Му­зич­кој шко­ли на Мен­хет­ну у Њу­јор­ку. Са­ра­ђи­ва­ла је, из­ме­ђу оста­лих, са Ре­на­том Ско­то, Мар­ти­ном Аро­јо, Пла­си­дом До­мин­гом и Ри­чар­дом Бо­нин­гом. Сво­је уло­ге тре­нут­но при­пре­ма уз по­моћ Ан­то­ни­ја Ма­но­ли­ја. Кри­ти­ка је хва­ли због ње­ног „див­ног гла­са и им­пре­сив­не кон­тро­ле“, „кри­стал­ног гла­са“ и „сна­жног при­су­ства на сце­ни“. Не­дав­но је пе­ва­ла уло­гу Ђил­де у Вер­ди­је­вом Ри­го­ле­ту у Опе­ри у Там­пи, Фло­ри­да. Ње­не оста­ле за­па­же­не уло­ге су: Се­стра Кон­стан­ца у Раз­го­во­ри­ма кар­ме­ли­ћан­ки, Ми­зе­та у Бо­е­ми­ма, Меј­бел у Гу­са­ри­ма из Пен­зан­са, Па­ми­на у Ча­роб­ној фру­ли, На­не­та у Фал­ста­фу, Ма­ри у Кћи пу­ка, Па­па­ге­на у Ча­роб­ној фру­ли, До­рин­да у Ор­лан­ду и Гу­вер­нан­та у Окре­та­ју за­врт­ња, за ко­ју је до­би­ла На­гра­ду од Кра­љев­ске бан­ке Ка­на­де 2010. го­ди­не. Ту­ма­чи­ла је и Ха­ну у но­вој опе­ри Мар­ти­на Бре­сни­ка, При­ча мо­јих при­ја­те­ља, и г-ђу Ви­не­ми­лер на пр­вом сним­ку Ле­то и дим (ко­ји је про­гла­шен ком­пакт ди­ском го­ди­не за 2011, пре­ма ма­га­зи­ну Опер­ске ве­сти). Уче­ство­ва­ла је у ра­дио еми­си­ја­ма у САД (WQXR) и у Ита­ли­ји (RAI 3), а сни­ми­ла и уло­гу Ми­зе­те за филм Бо­е­ми, мо­дер­ну адап­та­ци­ју Пу­чи­ни­је­вих Бо­е­ма, ко­ји тре­ба да иза­ђе 2018. Уско­ро је оче­ку­је уло­га Су­за­не у Фи­га­ро­вој же­нид­би у Опе­ри у Там­пи, Фло­ри­да.

 

АЛ­БЕР­ТО ГА­ЗА­ЛЕ  

Сма­тра се јед­ним од нај­ве­ћих умет­ни­ка сво­је ге­не­ра­ци­је, са ви­ше од се­дам­де­сет глав­них уло­га на нај­ве­ћим по­зо­ри­шним сце­на­ма све­та и  ши­ро­ким ре­пер­то­а­ром, од Мон­те­вер­ди­ја до Да­ла­пи­ко­ле. За­вр­шио је Му­зич­ки кон­зер­ва­то­ри­јум у Ве­ро­ни, а ди­пло­ми­рао је и књи­жев­ност. Уса­вр­ша­вао се код јед­ног од нај­ве­ћих те­но­ра XX ве­ка, Кар­ла Бер­гон­ци­ја. Ње­гов ме­ђу­на­род­ни де­би – Ре­на­то у опе­ри Бал под ма­ска­ма на отва­ра­њу се­зо­не 1998. у Аре­ни у Ве­ро­ни, отво­рио му је пут ка но­вим ан­га­жма­ни­ма. Ви­ше пу­та је на­сту­пао под ди­ри­гент­ском па­ли­цом Ри­кар­да Му­ти­ја, на сце­ни ми­лан­ске Ска­ле: Мак­бет, Ри­го­ле­то, Тру­ба­дур (отва­ра­ње се­зо­не у го­ди­шњи­ци ро­ђе­ња Вер­ди­ја), Оте­ло. На ис­тој по­зор­ни­ци је три се­зо­не на­сту­пао у Ма­дам Ба­тер­флај и у Да­ла­пи­ко­ле­о­вом Оди­се­ју, по­том у опе­ри Ан­дре Ше­ни­је, а на тур­не­ји у То­ки­ју на­сту­па као члан Ска­ле у опе­ра­ма Ри­го­ле­то, Маг­бет, Оте­ло. Ре­дов­ни је гост Беч­ке др­жав­не опе­ре где на­сту­па у опе­ра­ма Тра­ви­ја­та, На­бу­ко, Моћ суд­би­не, То­ска.

Пе­вао је и на дру­гим зна­чај­ним сце­на­ма, ме­ђу ко­ји­ма су: Кар­не­ги Хол у Њу­јор­ку (Оте­ло, са Кар­лом Бер­гон­ци­јем), Ма­дрид­ској кра­љев­ској опе­ри, опер­ским ку­ћа­ма у Ри­му, Ци­ри­ху, Бер­ли­ну, Бар­се­ло­ни, Тел Ави­ву, Мон­те Кар­лу, Пар­ми, а уче­ство­вао је на пре­сти­жној му­зич­кој ма­ни­фе­ста­ци­ји „Фи­рен­тин­ски му­зич­ки мај“ (Mag­gio Mu­si­ca­le Fi­o­ren­ti­no).

Са­ра­ђи­вао је са зна­чај­ним ди­ри­ген­ти­ма: Ри­кар­дом Ша­и­јем, Џеј­мсом Кон­ло­ном, Зу­би­ном Мех­том, Ри­кар­дом Му­ти­јем, Да­ни­је­лом Оре­ном, Кар­лом Ри­ци­јем, Га­ри­јем Бер­ти­ни­јем, Ро­бер­том Ри­ци­јем Бри­њо­ли­јем...

Ско­ри­ји на­сту­пи: Ка­ва­ле­ри­ја ру­сти­ка­на и Па­ја­ци у Бо­ло­њи, Де­вој­ка са За­па­да у Опе­ри у Мон­те Кар­лу, Гу­сар у Те­а­тру „Вер­ди“ у Тр­сту, Ри­го­ле­то у Ђе­но­ви, Тру­ба­дур у Сао Па­у­лу, Па­ја­ци у Те­а­тру „Пе­тру­це­ли“ у Ба­ри­ју, Аида (у ре­жи­ји Зе­фи­ре­ли­ја) у Аста­ни у Ка­зах­ста­ну, Ати­ла на сце­ни Ба­стиљ­ске опе­ре, На­бу­ко у Тел Ави­ву (ди­ри­гент Да­ни­јел Орен), Аида и На­бу­ко у Ка­ља­ри­ју, Ри­го­ле­то у Те­а­тру „Бе­ли­ни“, Си­мон Бо­ка­не­гра са Кра­љев­ским по­зо­ри­штем из То­ри­на у Хонг Кон­гу; за­тим Ка­ва­ле­ри­ја ру­сти­ка­на у По­зо­ри­шту „Кар­ло Фе­ли­че“ у Ђе­но­ви, на Фе­сти­ва­лу у Ма­че­ра­ти (у ре­жи­ји Алек­сан­дра Та­ле­ви­ја), у По­зо­ри­шту „Му­ха­и­лов­ски“ у Санкт Пе­тер­бур­гу и на Фе­сти­ва­лу „Пу­чи­ни“ у ме­сту То­ре дел Ла­го; Ан­дре Ше­ни­је у Швед­ској кра­љев­ској опе­ри у Сток­хол­му, у По­зо­ри­шту „Кар­ло Фе­ли­че“ у Ђе­но­ви и у Пе­кин­гу...

На­гра­де: Спе­ци­јал­на на­гра­да „Ето­ре Ба­сти­ја­ни­ни“ у Си­је­ни (2012), Оскар у све­ту опе­ре – на Ме­ђу­на­род­ној ма­ни­фе­ста­ци­ји In­ter­na­ti­o­nal  Ope­ra Awards, у ам­фи­те­а­тру у До­хи, Ка­тар (2014).