Сопран Клер Кулен (САД) и баритон Алберто Газале (Италија) гостовали у Вердијевој „Травијати“

Гости из Америке и Италије, Клер Кулен и Алберто Газале, наступили су у Вердијевој „Травијати“, која је 20. јуна, под диригентском управом Дејана Савића, изведена на Великој сцени.
Популарна опера одиграна је поводом Националног дана Сувереног Малтешког Реда, а тим поводом, уочи њеног почетка, публици у препуној сали, пригодним говором обратио се амбасадор Малтешког Реда у Београду Алберто ди Лука.
Сопран Кулен, коју критика хвали због њеног „кристалног гласа и импресивле контроле“, представила се у улози париске куртизане Виолете Валери, Алфреда Жермона, младића заљубљеног у њу, тумачио је тенор Дејан Максимовић, док је лик његовог оца Жоржа Жермона био поверен баритону Газалу, једном од највећих уметника своје генерације, са више од седамдесет главних улога на највећим позоришним сценама света и широким репертоаром, од Монтевердија до Далапиколе.
Улоге у овој опери у три чина остварили су и Татјана Митић (Анина), Тамара Никезић (Флора Бревоа), Игор Матвејев (Гастон), Мирослав Марковски (Барон Дуфол), Ђорђе Томић (Маркиз), Свето Кастратовић (Доктор Гренвил), Слободан Живковић (Ђузепе) и Предраг Глигорић (Комисионарио).
У представи је учествовао Оркестар, Хор и балетски ансамбл Народног позоришта у Београду.
Концертмајстор је била Весна Јансенс, а шеф Хора Ђорђе Станковић.
Режију Борислава Поповића из 1991. године обновила је Ивана Драгутиновић Маричић.
Сценографију је креирао Борис Максимовић, костиме Божана Јовановић, а кореографију је урадио Владимир Логунов.
Либрето је написао Франческо Пијаве, према истоименој драми “Дама с камелијама” Александра Диме Сина, чији је отац био аутор популарних авантуристичких романа „Три мускетара“ и „Гроф Монте Кристо“.
Драма је праизведена у Паризу 2. фебруара 1852. године, а праизведба Вердијеве „Травијате“ одржана је у Венецији 6. марта 1853. године, свега тринаест месеци касније, што је заиста јединствен случај у оперској историји.
Главна јунакиња драме, Маргарита Готје, у опери је Виолета Валери, милосница богаташа која је случајно срела искрену љубав, а потом ју је изгубила због немилосрдних предрасуда друштва и на крају, напуштена и схрвана болешћу, умире у сиромаштву.
На лицемерност друштвене осуде младе девојке указује и наслов Вердијеве опере с обзиром на то да „травијата" буквално значи „жена која је залутала", или фигуративније „она која је посрнула".
М.Б.

КЛЕР КУЛЕН
Рођена је у Новој Шкотској, Канада. Студирала је певање у Музичкој школи на Менхетну у Њујорку. Сарађивала је, између осталих, са Ренатом Ското, Мартином Аројо, Пласидом Домингом и Ричардом Бонингом. Своје улоге тренутно припрема уз помоћ Антонија Манолија. Недавно је певала улогу Ђилде у Вердијевом „Риголету“ у Опери у Тампи, Флорида.
Њене остале запажене улоге су: Сестра Констанца у „Разговорима кармелићанки“, Мизета у „Боемима“, Мејбел у „Гусарима из Пензанса“, Памина у „Чаробној фрули“...
Тумачила је и Хану у новој опери Мартина Бресника „Прича мојих пријатеља“ и г-ђу Винемилер на првом снимку Лето и дим (који је проглашен компакт диском године за 2011, према магазину „Оперске вести“).
Учествовала је у радио емисијама у САД (WQXR) и у Италији (РАИ 3), а снимила је и улогу Мизете за филм „Боеми“, модерну адаптацију Пучинијевих „Боема“, који треба да изађе 2018. године.

АЛБЕРТО ГАЗАЛЕ
Завршио је Музички конзерваторијум у Верони, а дипломирао је и књижевност.
Његов међународни деби – Ренато у опери „Бал под маскама“ на отварању сезоне 1998. у Арени у Верони, отворио му је пут ка новим ангажманима.
Више пута је наступао под диригентском палицом Рикарда Мутија, на сцени миланске Скале: „Макбет“, „Риголето“, „Трубадур“, „Отело“. Редовни је гост Бечке државне опере где наступа у операма „Травијата“, „Набуко“, „Моћ судбине“, „Тоска“.

Прочитајте још вести