Вести

Молијеров „Мизантроп”, комад на граници између комедије и драме, интригантан и актуелан у сваком времену, ускоро ће бити уврштен у редован репертоар Велике сцене Народног позоришта.

Прозну верзију овог ремек дела коју је својевремено начинио Јан Кот, адаптирао је и режира искусни Егон Савин који је прву пробу, са брижљиво одабраном уметничком и сарадничком екипом, одржао 15. марта.
Главне улоге је поверио младим глумачким снагама – Николи Јовановићу и Нини Јанковић. Дебитанти на сцени Народног позоришта дочараће улоге Алсеста, који верује у апсолутну истину и тотално поштење, и Селимене, лажљивице и варалице у коју је он заљубљен.
У подели су и Александар Ђурица (Филент), Бане Видаковић / Небојша Кундачина (Оронт), Душанка Стојановић Глид (Арсионоја), Златија Ивановић (Елијанта), Љубивоје Тадић (Акаст), Милош Ђорђевић (Клитандар) и Милош Лаловић к.г (Полицајац).
Како ће признати редитељ испод бљештавила лажне реалности разоткрити медиокритете и на тај начин читав комад учинити саставним делом времена у којему живимо, сазнаћемо 19. маја када је планирана премијера на Великој сцени.
- Зашто се данас бавим овим комадом? Имам кћерку од 16 година и у последње време се питам у које и какво друштво ће се укључити, какав је то свет који је сачекује на прагу њене прве зрелости и шта је све данас потребно младим људима да би успели. Која цена је свега тога? Питам се, на који начин могу да сачувају себе, свој интегритет и како да се не претворе у некаву наказу да би успели. То је био мој интимни повод да се прихватим режије овог комада, а сви други су, наравно, уметничке природе и леже у нечему што се зове генијалност овог писца којим сам ја фасцинирам - рекао је Савин који је у претходних неколико година, такође на Великој сцени, веома успешно режирао представе „Дервиш и смрт“ Меше Селимовића и „Покојник“ Бранислава Нушића.
Цитирајући мисао великог немачког писца, песника и филозофа Јохана Волфганга Гетеа који је рекао: „Кад погодите циљ, промашили сте све остало“, Савин је оценио да је, у том смислу, „ова адаптација, можда, погодила неку врсту вечног Молијера“.
- Он је један, можда, једини вечни писац у оном смислу у којем га, заиста, свако време поново открива као подједнако великог, снажног, узбудљивог и актуелног аутора. Са друге стране, узимајући у обзир Гетеову изреку, ја сам се одрекао нечега што обожавам у театру, а то је стих. На то ме је понукала управо ова Котова драматизација урађена седамдесетих година прошлог века – додао је Савин.
У сарадничкој екипи су Славко Милановић (драматург), Борис Максимовић (сценограф), Лана Цвијановић (костимограф), Љиљана Мркић Поповић (сценски говор), Владимир Петричевић (дизајн звука)...  
Савин је рођен 2. септембра 1955. године у Сарајеву у породици оперских певача. Режију је дипломирао 1979. године на ФДУ у Београду  у класи професора Дејана Мијача.
Са великим успехом поставља дела домаћих и светских класика, у којима проналази конкретне трагове који откривају суштинску моћ позоришта у нашем времену и везују та дела и њихове ауторе за конкретан простор и конкретно време.
Режирао је до сада више од 80 комада. Његове представе су гостовале у Нансију, Паризу, Варшави, Тел Авиву, Бечу, Њујорку...
Добитник је великог броја награда.
Огледао се са успехом у свим код нас присутним продукционим моделима, од неинституционалних театара и офф-сцена, до готово свих значајних позоришта некадашње Југославије.
У Народном позоришту, поред поменутих наслова, режирао је Ростанову комедију „Сирано де Бержерак“ (премијера 22. марта 1991), Стеријиног „Кир Јању“ (премијера 25. децембра 1992) и „Покондирену тикву“ (премијера 18. јануара 1998), потом драме „Демон“ Исака Башевиса Сингера (премијера 15. марта 2000), и „Стања шока“ Сема Шепарда (премијера 26. октобра 2001).
Савин је професор режије на Факултету драмских уметности у Београду и Факултету драмских уметности на Цетињу.
М.Б.