Вести

Гостујућа представа „У агонији“, по истоименој драми Мирослава Крлеже, у режији Ане Ђорђевић и продукцији „Бео арт-а 2015 ДОО“, биће изведена на Сцени „Раша Плаовић“.
У овој драми из 1928. године о несрећној људској судбини коју немилосрдно мељу друштвене конвенције, политичке промене и разноразне интимне несреће, играју Марија Вицковић (Лаура Ленбах), Радован Вујовић (др Иван Племенити Крижовец) и Бранко Цвејић (Приповедач/ Инспектор).
Редитељка Ђорђевић, која је урадила и адаптацију текста, напомиње да се радња комада дешава у зору савременог доба какво данас знамо.
- У питању су двадесете године 20. века, изузетно значајан период у историји човечанства. Комплетан дотадашњи вишевековни поглед на свет из корена се мења вртоглавом брзином. Радња комада прати интензиван сукоб између мушкарца и жене, који функционише и као парадигма целе епохе зване савремено доба, зато што су сукоби, кризе, дилеме савременог људског бића, иако живи у технолошки и индустријски другачијем свету од оног од пре 100 година, рођене и дефинисане с почетком Првог светског рата и, нарочито, у годинама након њега – истиче Ђорђевићева.
Према њеним речима, представа прати процес постепеног схватања лажи у којој модерни човек живи, покретање свеобухватне свесности о свим аспектима појавне стварности каква јесте, а не како се привиђа услед пројекција и уверења, процес демистификације принципа по којем функционише друштво у целини.
- Схватање је трагични догађај. Оно је рушење делузија. А након њега следи: шта после овога? Стварност нам се показала онаквом каква јесте и позива нас да се пред њом одредимо. Можемо да се одредимо само на два начина; да је приватимо и прилагодимо јој се, или да се против ње боримо и онда када битка делује унапред изгубљеном. Савитљиве, практичне личности, као што је адвокат Иван Крижовец, прихватају стварност коју су открили. Али, има и оних личности које, након схватања, одбијају да играју по новоткривеним важећим правилима по којима свет функционише. Таква је личност Лаура Ленбах и ово је прича о њеној страственој и аутодеструктивној чежњи ка апсолутној праведности – каже редитељка Ђорђевић.
Сценографију је урадила Миа Давид, костимограф је Адријана Пајић, док је о сценском говору бринула Дијана Маројевић.
М.Б.