Вести

У оквиру централног програма завршне свечаности 78. Вуковог сабора у Тршићу, драмски ансамбл Народног позоришта у Београду одиграо је у недељу 16. септембра други део представе "Кањош Мацедоновић", по тексту и у режији Виде Огњеновић.

Пред бројном публиком и камерама Радио телевизије Србије, која је затварање Сабора у одложеном преносу емитовала на Другом каналу, улоге су остварили Игор Ђорђевић (Кањош), Марко Баћовић к.г. (Даскале, иконописац), Aлександар Ћурица (Никодим, зову га Мркодим), Бранко Видаковић (Лука, лукавији и од Голуба и од лисице), Павле Јеринић к.г. (Вукац, најљепши, а храбар), Бранко Јеринић (Стијепо, судија и угледник), Зоран Ћосић (Митар, паметар, пуна уста народних изрека), Радован Миљанић (Голуб, питом и лукав, на прилику своме имену), Небојша Кундачина (Крсто, позивар јаког гласа, чује се од Прасквице до границе), Мишо Обрадовић к.г. (Стеван, љути, напрасити Aндровић), Хаџи Ненад Маричић (Отац Филимон, калуђер, писар и учитељ), Танасије Узуновић к.г. (Отац Герасим, калуђер путник), Зорана Бећић к.г. (Ивка, некад пчела, некад оса, бацила чини на Кањоша), Стела Ћетковић (Катна, Ивкина маћеха, угледна матрона), Бојана Стефановић (Видосава, лијепа кћер Голубова, коју је Вукац уграбио), Јелена Хелц Весковић (Ћована Грација Фоскари, дуждева кћер), Биљана Ђуровић к.г. (Сињора де Долчи, њена пратиља) и Марта Ћеранић к.г. (Сињорина де Долчи, другарица дуждеве кћери). Уместо Синише Убовића, у улози Рада, по први пут наступио је гостујући глумац Иван Босиљчић.
Овогодишњи Вуков сабор, 10. септембра отворио је министар културе Републике Србије Братислав Петковић.
Сабор, посвећен реформатору српског језика Вуку Караџићу, је најстарија и најмасовнија културна минифестација у земљи. Организује се од 1933. и до сада није одржан само два пута, током Другог светског рата, 1941. и 1944. године.
Током седам саборских дана у Тршићу и Лозници, одржано је петнаестак књижевних, музичких, ликовних, позоришних и других уметничких садржаја.
Организатор је Центар за културу “Вук Караџић” у Лозници.
М.Б.