Вести

МИКАЕЛА КАРОЗИ И КАРЛО ГУЕЛФИ ГОСТУЈУ У „ТОСКИ“ 24. ЈУНА

8 јун 2015

Поводом обележавања дана Сувереног Малтешког реда, њихово дипломатско представништво у Србији обратило се Народном позоришту са иницијативом да се тим поводом организује оперска представа са реномираним гостима из иностранства.
С обзиром на то да се седиште ове угледне организације налази у Риму, избор је пао на италијанске уметнике и репертоар, тако да ће у среду 24. јуна званице и публика у Великој сали Народног позоришта (НП) моћи да присуствују несвакидашњем извођењу Пучинијевог популарног оперског дела Тоска.
У насловној роли наступиће чувени сопран Микаела Карози, док ће улогу барона Скарпије изводити један од водећих светских баритона, Карло Гуелфи.
Под диригентском управом Дејана Савића, сликара Каварадосија дочараће првак Опере (НП) Душан Плазинић, уз Хор и Оркестар Народног позоришта.
У подели ће бити и Павле Жарков (Црквењак), Вук Матић (Анђелоти), Данило Стошић (Сполета), Александар Пантелић (Шароне), Страхиња Ђокић (Тамничар) и Јована Белић (Пастир).
Овом представом Опера Народног позоришта најављује своју акцију за наредну сезону, с намером да се бар једном месечно у представама на репертоару, заједно са најбољим домаћим, публици представе и врхунски светски оперски уметници.
На овај начин, наш национални театар жели да настави популаризацију оперске уметности у нас, као и да се захвали својој верној и оданој публици на поверењу и подршци.
Музичка драма у три чина "Тоска", настала по либрету Луиђија Илике и Ђузепеа Ђакозе, а на основу истоимене драме Викторијена Сардуа, премијерно је изведена 2. априла прошле године у режији госта из Скопља Дејана Прошева.
Сценографију је урадио Мираш Вуксановић, костиме Катарина Грчић, а видео продукцију Петар Антоновић.
Радња опере, која представља место сталног преплитања политичких и љубавних интрига, дешава се у Риму јуна 1800. године, у време Наполеоновог пробоја у Италију и претње преотимања тог града од тадашњег Напуљског краљевства.
Главни јунаци приче су страствена и импулсивна дива Флорија Тоска, романтични, слободољубиви и заљубљени сликар Марио Каварадоси и властољубиви и бескрупулозни шеф полиције Барон Скарпија.
"Тоска" је праизведена 14. јануара 1900. године у Teatro Costanzi у Риму.
Српска праизведба одржана је 10. јануара 1914. године на Великој сцени Народног позоришта у Београду.
М.Б.

Промотивни видео прилог можете погледати ОВДЕ

МИКАЕЛА КАРОЗИ – сопран

Микаела Карози је један од најтраженијих сопрана у репертоару лирско-спинто фаха, а сарађивала је са диригентима као што су: Рикардо Мути, Антонио Папано, Лорин Мазел, Данијеле Гати, Кент Нагано, Даниел Орен и Казуши Оно.
Након дебија 2000. године у Сполету, Микаела је добила позиве од великог броја водећих оперских кућа међу којима су: миланска Скала, веронска Арена, Театро реал у Мадриду, државне опере у Бечу и Берлину, Опере у Риму, Барселони, Тел Авиву и Франкфурту, Национална опера у Паризу.
Микаела је први пут тумачила улогу Аиде у Бајерској опери у сезони 2010/11, као и у Опери Сан Франциска.
Њени наредни пројекти: Моћ судбине у Барселони, Аида у Минхену и Токију, Андре Шеније у Театро Ређа Торино и Мадам Батерфлај у Бечкој државној опери.


КАРЛО ГУЕЛФИ – баритон

Сматрају га једним од најзначајнијих италијанских баритона.
Репертоар Карла Гуелфија обухвата улоге: Скарпија у Тоски, Џек Ренс у опери Девојка са Запада (Пучини); Амонасро у Аиди, насловне улоге у операма Риголето, Набуко, Магбет, Симон Боканегра; Дон Карло у опери Моћ судбине, Јаго у Отелу, Гроф Луна у Трубадуру, Ренато у Балу под маскама, Жермон у Травијати (Верди); Тонио у Пајацима (Леонкавало); Алфио у Кавалерији рустикани (Маскањи) и многе друге.
Гуелфи редовно наступа у Скали, Арени у Верони, Метрополитен опери, Ковент Гардену и операма у Риму, Фиренци, Болоњи, Венецији, Напуљу, Хамбургу, Паризу, Токију, Чикагу, Лисабону, Минхену, Бечу, Мадриду, Салцбургу и многим другим.
Сарађивао је са водећим диригентима: Р. Мути, К. Абадо, Б. Бартолети, Л. Бернстајн, С. Бучков, Д. Гати, Ђ. Гелмети, К. М. Ђулини, Џ. Ливајн, Л. Мазел, З. Мехта, А. Папано, Ђ. Синополи, К. Тиелеман.