Вести

Промоција монографије о чувеном српском оперском певачу, једном од најпознатијих басова код нас и дугогодишњем прваку Опере Народног позоришта у Београду Живану Сарамандићу (1939-2012), коју је приредила новинарка Душица Милановић, а објавио Службени гласник у оквиру едиције Посебна издања, одржана је у понедељак 7. марта на Великој сцени.
У име в.д. управника Народног позоришта Дејана Савића, који је због породичних обавеза у иностранству био спречен да присуствује овом догађају, многобројну публику поздравио је директор Музеја Народног позоришта Драган Стевовић.
У кратком обраћању, између осталог, рекао је да је ова промоција „само мали доказ наше велике љубави према једном великом човеку који је био и остао величанствени уметник, непоновљиви бас дечачког срца, наш Жића“.  
Стевовић је подсетио да се у оквиру монографије налази и компакт диск, у издању ПГП РТС-а, са избором бројних арија и руских песама у извођењу Сарамандића.
Према његовим речима, диск, заједно са монографијом, представља сведочанство о једној величанственој каријери, тог врхунског професионалца и врхунског уметника, која је трајала од 1966. до 2012. године, када нас је Живан изненада напустио.
Осим ауторке, на промоцији су говориле и музиколог Бранка Радовић и директорка Службеног гласника Јелена Триван која је нагласила да ће ова монографија „једнога дана, када више никога од нас не буде, остати као верно сведочанство о веку у којем је живео, улогама које је певао, али и о томе шта је лично волео, чему се надао, о чему је сањао“.
Она је подсетила да је Службени гласник, пре неколико година, објавио и монографију о његовој животној и уметничкој сапутници Милки Стојановић.
- На известан начин, одали смо оду и почаст њиховој љубави, али и уметничким дометима које је та љубав изнедрила – казала је госпођа Триван.
Радовићева је оценила да је Сарамандић био вансеријски уметник који је „поседовао раскошни таленат, ту моћну појаву, тај изузетни глас великог распона и огромну ширину репертоара“.
- Био је човек са ставом, никад није био млакоња и увек је био енергичан; у духу својих кнежевских, царевских и краљевских фигура које је тумачио. Живан и Милка, која га је бодрила, слушала и била његова подршка, као и он њена, осветлили су један део наше младости и нашег зрелог доба као уметници највишег ранга, али и успешни васпитачи младих генерација – истакла је она.
Милановићева је рекла да  монографија, из разних углова, „сведочи о Сарамандићевој занимљивој и великој каријери, али и љубави између њега и Милке“.
- Веома ми је драго што је Народно позориште препознало значај ове књиге... Веома сам поносна што ми је припала та част и то задовољство да будем аутор ове књиге коју слободно можемо да назовемо музеј, јер је она музеј о животу великог баса Живана Сарамандића - поручила је она.
Присутнима се обратила и примадона Стојановић која је рекла да је данашњи дан за њу „од огромног значаја, јер је то дан велике радости и велике туге".
- Јако тешко сам поднела Живанов одлазак. Захваљујући љубави свих вас који сте вечерас овде, мојих пријатеља и моје сестре, ја сам некако преживела. Моје срце је пуно радости и захвалности. Хвала вам што сте дошли у толиком броју да искажете љубав и поштовање незаборавном, моћном гласу који је освајао просторе широм планете. Поносна сам што мој Живан припада породици великих уметника који су обогатили наше постојање и чинили да се бар за тренутак осећамо као божанска бића – рекла је госпођа Стојановић и истакла да се захваљује свима који су допринели да „ова божанствена књига угледа светлост дана“.
- Ја сам у њој написала: „Крај не постоји. Душа је, као и уметност, вечна“. То би била моја порука свима вама вечерас. Хвала вам – додала је госпођа Стојановић.  
У другом делу промоције приказан је видео материјал најзначајнијих наступа Живана Сарамандића који је припремио Петар Антоновић.
Монографија о Живану Сарамандићу, која представља мозаик његовог живота, садржи стручну анализу оперских извођења прослављеног баса, осврт Сарамандићевих познавалаца и пријатеља, есеј о љубави Милке Стојановић, најлепше сачуване фотографије његовог живота, скице, есеје, делове његовог живота...
Такође, монографија о овом великану српске оперске сцене, који је преминуо 30. јануара 2012. године у Београду, доноси збирку разних новинских чланака, а истовремено је и чувар бројних интервјуа, афиша, плаката, програма, репертоара, премијера, фељтона...
У припремању грађе обимног архивског материјала неопходног за њену израду, сараднички је учествовао и тим Истраживачко-документационог центра Народног позоришта у Београду.
М.Б.