Вести

У оквиру завршне манифестације обележавања 17 векова од доношења Миланског едикта, у уторак 8. октобра на Великој сцени одржана је светска праизведба опере “In hoc signo” (“Под овим знаком”).

Оперу, рађену по музици дон Марка Фризине, према либрету и у режији Дејана Миладиновића и под диригентском управом Дејана Савића, извели су солисти, Оркестар, Хор и Балет Народног позоришта у Београду.
Велики солистички ансамбл предводили су Марко Калајановић (Константин Велики, император римски), Наташа Јовић Тривић (Хелена, мајка Константинова) и Сузана Шуваковић Савић (Фауста, друга жена Константинова).
У подели су били и Ненад Јаковљевић (Публије, заповедник Константинове гарде), Јанко Синадиновић (Галерије, император римски), Вук Зекић (Ухода), Дарко Ђорђевић (Лактанције, учитељ Константинов), Драгољуб Бајић (Еусебије, епископ цезарејски, биограф Константинов), Александар Дојковић (Констанцијус Хлорус, Цезар, отац Константинов), Ненад Чича (Писар), Љубодраг Беговић (Аугур), Љубица Вранеш (Главна бабица), Данило Стошић (Диоклецијан, император римски), Павле Жарков (Гласник I), Милош Гашић (Гласник II), Стефан Павловић (Сенатор), Невена Тирнанић (Баханткиња I), Јована Белић (Баханткиња II), Вера Вујасиновић (Баханткиња III), Данило Стошић (Флавије Британик, заповедник легије), Љубодраг Беговић (Тулије Аустерије, заповедник коњице), Михаило Шљивић (Клаудије Меморе, заповедник кохорте), Ненад Чича (Лициније, император римски), Михаило Шљивић (Макарије, епископ јерусалимски), Владимир Косанић (Предрадник на градилишту цркве Христовог Гроба) и Мирослав Марковски (Хосије, епископ хиспански).
Публика у препуној сали, у којој су били и председник Републике Србије Томислав Николић са супругом Драгицом, патријарх српски Иринеј, министри у Влади Србије, представници верских заједница и дипломатски кор, наградили су уметнике бурним и дуготрајним аплаузом.
Извођење опере “In hoc signo” у Народном позоришту, у оквиру завршне манифестације обележавања тог значајног јубилеја, а чија је прослава започела 17. јануара ове године у Нишу концертом духовне музике Хора Сретењског манастира из Русије, остаће, између осталог, забележено и по томе што је то био први случај у историји опере да је за овдашњу сцену била намењена светска премијера дела једног страног композитора
Подсећања ради, када је апостолски нунцијат из Србије упутио дон Марку Фризини либрето на евалуацију, овај музички директор Папског латеранског хора, који је компоновао и изводио своје композиције пред папама Јованом Павлом II и Бенедиктом XVI, изразио је жељу да баш он напише музику за “In hoc signo”.
Миладиновић, редитељ који је до сада поставио 157 представа, пре тога је за либрето добио благослов патријарха српског Иринеја и београдског надбискупа Станислава Хочевара.
Као резултат свега тога, љубитељи опере добили су једно снажно и квалитетно уметничко дело - "In hoc signo" које су створили један православац и један католик, двојством које оличава ранохришћански дух.
Иако рађено специјално за завршну прославу Миланског едикта, дело кроз призму Константина Великог и његовог преобраћења заправо персонификује снагу којом је хришћанство тријумфовало над паганством и помоћу које “под овим знаком”, савлађујући искушења, траје већ 2.000 година.
Написана на италијанском, међународном језику опере, “In hoc signo” ће и у свом будућем уметничком животу сачувати сећање на прославу јубилеја 1.700 година од доношења Миланског едикта и тако афирмисати универзалне хришћанске вредности.
Миладиновић, који је урадио и избор и монтажу видео одломака, заједно са Мирашем Вуксановићем био је задужен и за сценографију, Петру Антоновићу била је поверена видео продукција, а Мирославу Павловичу и Богдану Чургузу обрада видео материјала.
Константин Костјуков је поставио кореографију балета, а Хором је дириговао Ђорђе Станковић.
Поред костима из фундуса Народног позоришта у Београду, у представи су коришћени и уступљени костими из Македонске Опере и Балета из Скопља и Опере Хрватског народног казалишта из Осијека.
У изјави за медије, после завршетка представе, Миладиновић је казао да је веома задовољан реакцијом публике.
- Сан који сам почео да сањам 2010. године постао је стварност. Био сам веома узбуђен и срећан током извођења представе, али и реакцијом публике која је реаговала на, заиста, најбољи могући начин. Ова опера прави једну велику апотеозу хришћанству. Док сам писао либрето, пожелео сам да, с обзиром да сам православац, музику компонује католик. С обзиром да је Италија колевка опере, било је логично да потражим италијанског композитора. И, срећом, нашли смо дон Марка Фризину који је, такође, презадовољан како је протекла вечерашња премијера - рекао је Миладиновић.
- Певачи су били савршени, а Миладиновићев либрето је фантастичан. Верујем у ентузијазам ових људи. Врата су отворена. Ова опера ће имати будућност и сигуран сам да је ово почетак њене турнеје по Европи - казао је Фризина.
Расположење после представе нису крили ни Марко Калајановић, Наташа Јовић Тривић и Сузана Шуваковић Савић који су изјавили да су веома срећни и да једва чекају репризна извођења.
- Ова светска премијера, која је одржана вечерас, овде, у Народном позоришту није била значајна само за нас, него и за цели хришћански свет. Много ми је драго да смо и ми били део те приче, односно део једног тако значајног јубилеја као што је прослава Миланског едикта - додала је Сузана Шуваковић Савић.
М.Б.

Више фотографија можете погледати ОВДЕ

Извештај емитован у Дневнику РТС-а можете погледати ОВДЕ