Вести

Народно позориште у Београду, као прво у региону, пустиће 24. јуна у рад опрему за аудиодескрипцију у сали Велике сцене на представи “Покондирена тиква”, најављено је на конференцији за новинаре одржаној у Музеју Националног театра.

Управник Народног позоришта у Београду Божидар Ђуровић казао је да је овај веома значајан подухват урађен у сарадњи са Удружењем грађана „Алтеа“ и уз свесрдну подршку Теленор фондације. Он је подсетио да је пре пола године, такође у сарадњи са „Алтеом“, озвучен и партер Велике сцене применом индукционог система за амплификацију говора који помаже лицима са оштећеним слухом да директно у слушни апарат, без сметњи, примају дешавања са бине.
Ђуровић је изразио наду да ће током 2012. године ови уређаји бити инсталирани и на Сцени „Раша Плаовић“ која ће ускоро бити адаптирана према пројекту који је донаторски урадио архитекта Слободан Дрињаковић.
Оториноларинголог Бранка Митић казала је да у данашње време, према неким европским статистикама,  око 15 посто популације има проблеме са слухом.  
Према њеном мишљењу, све особе које не чују добро и носе слушне апарате веома тешко могу да прате представе у позоришту уколико не седе у првом реду.
- Акустика сале није довољна да они могу да прате комплетан текст. Због тога ове индукционе петље, које представљају неку врсту антене, омогућавају да они преко својих слушних апарата заиста могу, у сваком делу сале, да прате и комплетно разумеју цео текст представе. Мислим да је Народно позориште, увођењем ове технологије, показало висок ниво друштвене свести – оценила је докторка Митић.    
Представница Удружења грађана „Алтеа“ Снежана Благојевић напоменула је да аудиодескриптивни систем истовремено може да користи пет особа и додала да, „уколико буде веће интересовање, гледаћемо да се то и прошири“.  
Менаџерка Теленор фондације Ана Крстић истакла је да је запосленима у тој компанији  веома драго што су успели да остваре сарадњу са Народним позориштем, једном од, како је нагласила, најважнијих културних институција код нас. Она је рекла да је фондација основана 2007. године, на самом почетку уласка Теленора на тржиште Србије, и указала да је њихова помоћ, између осталог, била усмерена и у правцу такозваних „рањивих група“ којима свакако припадају и слепе и слабовиде особе.
- Сматрамо да је од изузетне важности њихова инклузија у друштву, а она подразумева да та лица равноправно учествују у друштвеном животу – казала је Крстићева.
Изражавајући задовољство што је Народно позориште на овај начин „пружило руку“ хендикепираним особама, секретар Савеза слепих Србије Драгиша Дробњак је истакао да је тој организацији „од изузетне важности да се стварају претпоставке за активан, садржајан и равноправан живот особама оштећеног вида са осталим грађанима“.
- Ово што је урадило Народно позориште, није само у складу са тежњама особа оштећеног вида, него је и у складу са неким међународним и европским стандардима. Надамо се да ће и остала позоришта, као и друге културне установе, следити пример Националног театра тако што ће чинити напоре да културна добра учине доступним слепим и слабовидим – рекао је Дробњак.
Опрема за аудиодескрипцију омогућава слепим и слабовидим особама да уз помоћ симултаног превода прате позоришну представу уз бежичне слушалице. Уређај, чији сигнал емитовања не омета остале уређаје, функционише на инфрацрвеном двоканалном принципу.
Аудио сигнал каналом један долази у давач из собе видеомонтаже од особе која концизно објашњава дешавања на бини, док другим каналом пролази звук са бине који већ постоји у аудио режији. На тај начин, слепа и слабовида лица имају комплетну звучну информацију о томе шта се дешава на сцени.
М.Б.