Вести

Изложба Позоришног музеја Војводине „Позорје Лазе Костића“ биће отворена у петак 10. фебруара у 18 часова у Музеју Народног позоришта.

Изложба, која је приређена поводом 170. година од његовог рођења, приказује целокупну позоришну делатност Лазе Костића у којој је он представљен као преводилац (први превод Шекспира на српски језик), позоришни теоретичар, критичар, драмски писац и глумац.
Грађу коју чине рукописи, плакати, фотографије, нотни записи, документи, костими, сценографске скице, видео записи... и која сведочи o трајању овог великана на домаћим и регионалним сценама до данашњег тренутка, сакупио је и систематизовао мр Зоран Максимовић .
Посебан куриозитет изложбе су оригинална Костићева салонска гарнитура и његови лични предмети.
Костић (1841-1910) је био поета особеног стваралачког пута, широких интересовања и знања, и разноврсних талената – драмски писац, преводилац, филозоф, естетичар, књижевни и позоришни критичар, филолог, правник, академик, професор, политичар, новинар, посланик, дипломата… Зачетник је српске авангардне лирике и српске есејистичке критике, један од најбољих познавалаца српског језика, у филозофији установитељ доктрине дијалектичког панкализма, ерудита, изванредни полемичар, међу правницима један од најјачих дијалектичара, први председник Српског новинарског друштва, оснивач и први председник Новосадске јачачке (гимнастичке), ватрогасне и веслачке задруге, агилни члан и добротвор Друштва за Српско народно позориште...
Написао је око 150 лирских и двадестак епских песама, балада и романси, као и три драме - “Максим Црнојевић” (1863), “Пера Сегединац” (1882) и “Ускокова љуба или Гордана” (1890).
Аутор је једне од најлепших песама српске књижевности - "Santa Maria della Salute".
М.Б.