Вести

ПОЧЕЛЕ ПРОБЕ ЗА ПРЕДСТАВУ "МАЈКА ХРАБРОСТ", ПРЕМИЈЕРА 1. ЈУНА

10 фебруар 2014

Прва читаћа проба за представу "Мајка Храброст", по драми Бертолта Брехта (1898-1956), у режији Ане Томовић, одржана је у понедељак 10. фебруара, на дан рођења тог признатог немачког драмског писца, песника, приповедача и теоретичара.

Премијера је планирана за 1. јун на Великој сцени, а насловна улога поверена је првакињи Драме Народног позоришта у Београду Душанки Стојановић Глид.
У подели су и Јелена Тркуља (Катрин), Милутин Милошевић (Ајлиф), Младен Совиљ (Швајцарко), Никола Вујовић (Војни позивар, Онај са повезом преко око), Дарко Томовић (Наредник, Други наредник), Хаџи Ненад Маричић (Млади војник, Поручник), Слободан Бештић (Кувар), Гојко Балетић (Генерал, Старији војник), Небојша Кундачина (Војни свештеник), Миленко Павлов (Оружар, Сељак), Нада Шаргин (Ивета Потје), Драган Николић (Војник, Писар, Секретар пука), Сузана Петричевић (Сељакова жена), Танасије Узуновић (Старији пуковник), Павле Јеринић (Војник, Сељаков син)...
Уочи почетка пробе, у позоришној библиотеци, уметничку и сарадничку екипу поздравио је в.д. управника Народног позоришта Дејан Савић који је оценио да је ова прича "актуелна стално, можда, данас, чак и више него раније".
Према његовим речима, Брехтов комад се идеално уклапа у програм обележавања 100 година од почетка Првог светског рата.
- То је један снажан, антиратни комад који се у Народном позоришту није играо четири деценије. У овој години планирано да поставимо и "Време смрти" Добрице Ћосића. Са те две представе, и уз "Српску трилогију", која је премијерно изведена за Дан позоришта, Национални театар се прикључује обележавању тог јубилеја - подсетио је Савић.
В.д. директора Драме Спасоје Ж. Миловановић изразио је уверење да ће ово бити представа о којој ће "нашироко и надугачко да се прича, наравно позитивно".
Он је додао да се "Мајка Храброст" ради у копродукцији са Културним центром Панчево на чијој ће се сцени, такође, изводити.
Редитељка Томовић је указала да је Први светски рат, упркос чињеници што је Брехт имао свега 16. година када је почео, "изузетно утицао на њега".
-  У њему је учествовао као санитар и веома добро је успео да сагледа рат са његове ружне стране, пре свега када су у питању рањеници. Ово је највећи, икада написан, антиратни комад који у фокус ставља малог човека и рат - рекла је редитељка и подсетила да ће ово бити четврта инсценација у Београду тог, како је казала, најзначајнијег комада светске литературе чија се радња одвија у току Тридесетогодишњег рата (1618-1648).
Она је истакла да је Брехт био први писац који је у немачку драмску књижевност увео колоквијалан говор и дијалекат.
- На тај начин је заменио дотадашњи књижевни немачки језик. То је нешто што увек представља одређен проблем да се пренесе у наш језик. Међутим, Оливера Миленковић је свој превод урадила на један веома вешт начин и успела да овом комаду, у великој мери, удахне нов живот - рекла је редитељка.
Она је додала да је визија Брехтовог позоришта усмерена ка томе да оно, пре свега, мора да представља забаву.
- Театар гледаоцу мора да буде забаван и веома пријемчив, разумљив... Као последица тога, човек може да се запита над неким стварима и да неке ствари научи. Трудићу се и да овај наш процес има те одлике. Дакле, да нам свима буде изузетно забавно на пробама, а потом, да глумцима исто тако буде забавно док комад буду играли на сцени - поручила је Ана Томовић.
Драматурзи су Вук Ршумовић и Жељко Хубач, за идејно решење сценографије задужена је Љерка Хрибар, а костиме ће креирати Момирка Баиловић.
У сарадничкој екипи су и Ирена Поповић Драговић (композитор), Тамара Антонијевић (сценски покрет), Љиљана Мркић Поповић (сценски говор), Јасмина Урошевић (асистент режије/ организатор), Даница Стевановић (суфлер) и Милош Обреновић (инспицијент).
Прва, од досадашње три инсценације драме "Мајка Храброст" у Београду, урађена је 1957. године у Београдском драмском позоришту са Љиљаном Крстић у насловној улози.
Потом је, 1971. године, Брехтов комад изведен и у Народном позоришту, а трагичну драмску јунакињу која у рату остаје без своје деце, играла је Оливера Марковић. Од премијере до 22. маја 1973. године одиграно је укупно 30 представа.
Последње извођење овог комада, који говори о узроцима и последицама ратних збивања и отуђењу које рат изазива, одржано је 1991. године у Дому омладине са Мирјаном Карановић у улози Мајке Храброст.
Брехт је рођен 10. фебруара 1898. у Аугсбургу, а умро је 14. августа 1956. у Берлину.
М.Б.

Више фотографија можете погледати ОВДЕ