Вести

Породица некадашњег дугогодишњег сценографа и костимографа Народног позоришта у Београду Владимира Загородњука посетила је у уторак 14. августа Национални театар.

У име Куће, добродошлицу су им пожелели управник Божидар Ђуровић и продуцент Милорад Јовановић који су их током обиласка зграде и Музеја упознали са историјатом Народног позоришта.
Том приликом, Ђуровић је подсетио да су поред Загородњука, и други руски сценографи и костимографи оставили значајан траг у историји српског театра и Народног позоришта.
Чланови породице овог угледног уметника, који живе и раде у Америци, срдачно су се захвалили на гостопримству и једногласно оценили да су овом посетом, како су нагласили, добили и више него што су очекивали.
Они су најавили да ће ускоро уручити донацију за Музеј Народног позоришта.
Загородњук је рођен 31. маја 1889. године у црноморској луци Одеса, где је 1907. године завршио Реалну гимназију, а две године касније и Уметничку школу. Од 1910. до 1913. године студирао је сликарство и вајарство у Школи лепих уметности у Паризу, након чега се вратио у завичај. Грађански рат и Октобарска револуција натерали су око два милиона Руса да напусте своју домовину, а међу 70-ак хиљада оних који су се обрели у новоствореној југословенској краљевини, био је и тридесетједногодишњи Владимир. У почетку је радио као наставник цртања у руској школи у Панчеву, а већ од 1921. године отпочео је службу сценографа и костимографа у београдском Народном позоришту, где се око Јована Бијелића окупило неколико врхунских уметника руске школе декоративног сликарства.
Загородњук је до Другог светског рата постао сценограф великих представа, пре свега, опера, а и након рата имао је и изузетну улогу у обнављању Народног позоришта.
У међувремену, од 1927. године, отворио је сопствени атеље и додатно се посветио скулпторским радовима, декорисању јавних објеката и изради споменика у Београду, Ваљеву, Опленцу, Бељу...
Умро је 1976. године у Сиднеју, где је и сахрањен.
М.Б.