Вести

Свечаном академијом на Великој сцени, која је ове године одржана под називом „Корак даље“, Народно позориште је у уторак 22. новембра прославило 143. године постојања.

Увод у прославу, започео је пројекцијом истоименог документарног филма Петра Антоновића у којем је сликом показан део онога што је урађено у протеклих годину дана.
Као и сваке године, у оквиру програма који су овај пут водили Михаило Лађевац и Бојана Стефановић, презентован је и мали подсетник везан за најбитнија дешавања у претходној сезони у којој је, поред представа са редовног репертоара и бројних гостовања, изведено 11 премијера и четири премијерне обнове.
Драмски ансамбл обогатио је репертоар са шест нових представа - „Призори егзекуције“, „Хеда Габлер”, „Мали брачни злочини”, „Мисис Толстој“, „Кањош Мацедоновић“ и  „Зли дуси“. У сектору Опере, изведене су две премијере „Заљубљен у три наранџе” и „Табаро” (премијерна представа Оперског студија „Борислав Поповић”), као и три премијерне обнове - „Адријана Лекуврер”, „Бал под маскама” и „Атила”. Балетски ансамбл уврстио је на свој репертоар три нова наслова - „Сонгс“, „Бајадеру“ и „Александра“, као и „Даму с камелијама“, која је обновљена после неколико година паузе.
Драмски ансамбл одиграо је на гостовањима у земљи 24, оперски две, а балетски три представе које је укупно видело око 17.250 гледалаца.
Гостовали смо и у региону; у Словенији, Македонији, Црној Гори и Републици Српској где нас је, у претходних годину дана, видело више од 6000 посетилаца.
На фестивалу “Театар у једном дејству”, одржаном током октобра у Младеновцу, Ибзенова “Хеда Габлер”, одлуком стручног жирија, проглашена је за најбољу представу. Млади и талентовани Игор Ђорђевић, за насловну улогу Кањоша Мацедоновића, у истоименом комаду Виде Огњеновић, окитио се, такође у октобру, на 20. Данима Зорана Радмиловића у Зајечару, Наградом за глумачку бравуру “Зоранов брк”.
На адресу наше Куће, стигла су и два значајна признања - Заједнице српских клубова у Бечу, поводом 40. година постојања тог удружења, уручила нам је у децембру прошле године „Златну плакету“, а четири месеца касније, 14. априла, Музеју Народног позоришта припало је признање “Златни беочуг”, које Културно-просветна заједница Београда додељује за трајни допринос култури српске престонице онима који негују духовне вредности и остварују значајна научна и културна достигнућа.
Награде, наравно, нису заобишле ни наше уметнике. Првакиња Опере у пензији Радмила Бакочевић, лауреат је Награде Удружења музичких уметника Србије за животно дело, глумица Нада Шаргин освојила је Стеријину награду, првакиња Драме Олга Одановић добила је Нушићеву награду за животно дело глумцу-комичару, Душанка Глид Стојановић постала је лауреат престижне награде “Милош Жутић” за најбоље глумачко остварење, Борису Комненићу уручена је Награда града Београда за позоришно стваралаштво, за улогу Дезмонда Мортона у представи “Државни службеници”...  Међу награђенима су и првакиња Драме Љиљана Благојевић (Награда за најбоље глумачко остварење на 10. позоришним свечаностима “Жанки у част”), глумица Сузана Петричевић (Награда „Златни витез“ у Москви), првакиња Опере Снежана Савичић Секулић ( Награда “Оскар Данон”), солиста Балета Јовица Бегојев (Награда “Радомир Вучић”), првакиња Балета Душка Драгићевић (Награда “Златни беочуг”), костимографкиња Олга Мрђеновић (Награда „Миомир Денић”), глумац Александар Срећковић (Награда публике за најбољег глумца на Филмским сусретима у Нишу), драматург Жељко Хубач (Награда стручног жирија за најбољи драмски текст за комад “Бизарно” у продукцији Босанског Народног позоришта Зеница, такмичарска селекција 27. Сусрета позоришта/казалишта БиХ у Брчком, Награда публике за најбољу представу “Принц неваљалац” на Међународном фестивалу позоришта за децу “Позориште звездариште”)…
Између два Дана Народног позоришта имали само и три значајна јубилеја - „Женидба” је одиграна стоти пут, „Загонетне варијације“ су стигле до 250 – ог, а „Кир Јања“ до 200 - ог извођења.
Пре уручења годишњих награда, присутнима се обратио управник Божидар Ђуровић цитиравши речи Милорада Шапчанина којима се он, пре 143 године, обратио публици која је дошла у кафану „Код енглеске краљице“, да погледа прву представу новоосновног позоришта, Оберњаков „Ђурађ Бранковић“.
- Постоје два разлога због којих се у оваквим приликама често присећам Шапчанинових речи. Један је тај што се овај великан српског театра у свом говору посебно осврнуо на заслуге кнеза Михајла,  једног од најпросвећенијих српских владара, речима да је Кнез сматрао како ће управо установљавањем Националног театра, „своју земљу повести крупним корацима пут Европе“. Тај пут, ма колико географски гледано био кратак, ето још траје, а ми позориштници се још увек трудимо да помогнемо нашој политичкој елити да схвати у којој је мери важно да на том путу развијају ову значајну духовну вертикалу Србије. Други разлог за помињање Шапчаниновог говора је тај што је овај велики мудрац још тада апострофирао значај донаторства за српску културу, указујући да су се сви они који су помогли изградњи Националног театра „од меанџија до учених људи“, како је говорио, златним словима уписали у историју Србије, схватајући да је „управо Народно позориште једно од важних огледала наше отаџбине“. Зато своје данашње обраћање желим да започнем помињањем једног значајног циља којем ми у непосредној будућности треба да тежимо, а то је ширење круга пријатеља нашег Театра. Важан катализатор тог процеса, који успешно развијамо већ годинама, биће наша намера да ускоро оснујемо Клуб пријатеља Народног позоришта, клуб не оних који ће бити везани за ову или ону актуелну управу, већ оних институција и појединаца који са нама деле осећај блискости и узајамног интереса. Овим погледом у будућност желим да започнемо сећање на успехе који су иза нас – рекао је Ђуровић.
- А тих успеха је било уистину пуно. Увек сам био мишљења, и о томе сам у неколико наврата већ говорио, да би посао којим се бавимо требало да, пре свега, оцењује јавност. Међутим, то не значи да и ми сами, у неким тренуцима, нисмо обавезни да се окренемо уназад како бисмо видели, сагледали и сумирали шта смо то урадили, односно шта смо планирали, а шта реализовали. У том смислу, са поносом могу да кажем да смо све оно што смо планирали да урадимо у протеклих годину дана и остварили, па и више, а језик чињеница то најбоље потврђује – истакао је управник Народног позоришта.
Говорећи о фазној реконструкцији Народног позоришта, Ђуровић је навео да је у претходном периоду урађено заиста доста; реконструисана је Сцена „Раша Плаовић“, набављено је ново озвучење за обе сцене, реновиран је комплетан систем вентилације, купљен је нови балетски под, постављен је уређај који олакшава праћење представа особама са оштећеним видом и слухом, уграђен је видео надзор у целој згради...
- До краја године завршићемо адаптацију библиотеке, односно сале за читаће пробе, набављен је и биће постављен нови сет завеса за обе сцене, обезбеђена је нова техника за светлосне кабине, реновираћемо пријавницу и урадити још неке ситиније послове у Кући. У следећој години нас, у границама економских могућности, чекају радови на ентеријеру Велике сцене и пратећих услужних просторија, где ћемо посебно водити рачуна о потребама особа са инвалидитетом – рекао је Ђуровић.  
Говорећи о продукцији, као најважнијем сегменту Позоришта, „о којем, уверен сам у то, понајбоље бринемо тако што стварамо професионалне услове врхунским уметницима за рад“, он је рекао да је и ту учињено такође много.
- То мноштво квалитетних представа, попут „Александра“ и „Бајадере“ у Балету, „Кањоша Мацедоновића“ и „Хеде Габлер“ у Драми, опере „Заљубљен у три наранџе“, затим велики број гостовања у земљи и иностранству, али и многобројне награде, све то чини ритам који је многима тешко да прате, а неки од мојих сарадника у томе нису успели. Сматрам да је то сасвим природно у околностима када се у ходу спроводе обимне реформе које су такве да не трпе старе навике, попут подређивања Театра властитим интересима, већ, напротив, траже потпуну посвећеност Народном позоришту уз осећај да је оно наша друга Кућа – оценио је Ђуровић и навео да постоје и неки, још увек нерешени проблеми, као што је законска регулатива која је везана за бенифицирани стаж балетских играча.
- Такође, иако смо смањили број запослених, још увек у Кући има оних који, нажалост, и поред пружене шансе, не зарађују плату, тако да долазимо у апсурдну ситуацију да имамо мањак стручних људи, а живимо у вишку, дакле преко својих могућности. Свесни смо да зараде нису велике, али с обзиром на околности, можемо рећи да су оне реално пристојне и да би, мишљења сам, требало да буду квалитетан стимуланс за рад. Као што смо се и до сада трудили и у будућности ћемо се постарати да те зараде буду што правичније распоређене, али у тим настојањима нам постојећа законска решења, да се тако изразим, знатно везује руке. И зато се, зарад наше перспективе, морамо заједно борити за квалитативне промене у том сегменту – најавио је управник Народног позоришта.
Но, уверавам вас да ће и у будућности, без обзира на све објективне и субјективне околности, иператив управе и даље бити економска стабилност Куће, рационално пословање и домаћински однос према свим ресурсима Народног позоришта. У том настојању ће нам, поред донатора, којих ће у временима која су пред нама, надам се, бити још више, од изузетне важности бити подршка надлежног Министарства, које већ годинама показује изузетну одговорност према Народном позоришту, коју ми, својом појединачном одговорношћу, морамо да оправдамо, не зарад нас или некакве наше умишљене сујете, већ зарад своје будућности и зарад сопственог идентитета, о чему су наши преци, попут сваременика на почетку поменутог Шапчанина, итекако имали свест – додао је Ђуровић.
Круну свечаности, свакако је представљала додела Награде „Раша Плаовић“, за најбоље глумачко остварење на београдским сценама између два Дана позоришта, коју је ове године добила Наташа Нинковић за улогу Хеде Тесман у представи „Хеда Габлер“, Хенрика Ибзена, у режији Снежане Тришић. У образложењу жирија, који је прочитала председница, драматург Ивана Димић, наведено је да је Наташа Нинковић глумица у највећој снази, са артикулисаним и развијеним сценским изразом, великог емоционалног распона и завидне сценске уверљивости.
- Она је до сада већ одиграла низ добрих и значајних улога како у позоришту тако и на телевизији и филму и добила је низ награда и признања. Њена харизма је једнако снажна у свим медијима, а њена позоришна сценичност и вештина је тако упечатљива да је чини очаравајућом и незаборавном. У комаду Хенрика Ибзена у режији Снежане Тришић, Наташа Нинковић је одиграла једну изванредно занимљиву и посебну Хеду Габлер, која се може мерити са свим предходним, нашим и светским интерпретацијама ове чувене улоге зване „женски Хамлет“. Оживела је радикално индивидуализовану, лепу и привлачну Хеду са огромним унутрашњим проблемом који је за њу саму нерешив. Могли смо, што се ретко дешава у интерпретацијама ове улоге, да видимо да привлачан спољни изглед не помаже да се егзистенцијални проблеми разреше, ни да се доспе до индивидуалне слободе. Наташина Хеда је затворена, уздржана, а несмирена жена са тешким карактером који је чини неразумљивом, усамљеном и несрећном – оценила је Ивана Димић.
Према њеним речима, Наташа Нинковић је изванредно, суптилним глумачким средствима, показала огромну Хедину страст и патњу, ароганцију и спутаност, несрећу и вапај за слободом.
- Водила је кроз цео комад са дисциплинованом посвећеношћу и занатском вештином. Одиграла је, са потиснутом емоционалношћу, тајанствену, фасцинантну и истиниту Хеду Габлер доказујући нам да је глума уметност. Зато награду “Раша Плаовић” жири са задовољством додељује Наташи Нинковић – казала је она.
- Веома сам узбуђена. Ко год од кандидованих колега да је добио награду, било би оправдано. Зато сам сада пресрећна, рекла је она и додала да је за глумце тешко што увек морају да се доказују.
- Раније сам мислила да је онима који добију овако значајно признање лако јер су коначно стекли “сертификат”. Међутим, када сам обавештена о награди, после кратког периода среће и поноса, схватила сам да тек сада морам да се докажем, да оправдам награду. Дакле, “агонија” се наставља, спаса ми нема - казала је, кроз смех, позната глумица.
Oна је захвалила директорки Драме у време рада на представи “Хеда Габлер” - Ивани Димић и редитељки Снежани Тришић што су је убедиле да прихвати ту улогу, као и свим колегама, од партнера на сцени до суфлера Гордане Перовски.
За исту ролу, Наташи Нинковић је уручена и Награда Народног позоришта у Београду за најбоље индивидуално премијерно  уметничко остварење  у оквиру репертоара Куће у периоду од 22. новембра 2010. године до 10. новембра ове године. Поменуто признање понели су и Игор Ђорђевић за улогу Кањоша Мацедоновића, у истоименој представи, писца и редитеља Виде Огњеновић, Јован Веселиновић за улогу  Солара, ратника краљевске касте, у балету „Бајадера“  Лудвига Минкуса, Снежана Савичић-Секулић за изузетан досадашњи свеукупни радни и уметнички допринос репертоару Опере  за сезону  2010/2011., Иван Томашев за улогу Атиле у истоименој опери  Ђузепеа Вердија и Марина Вукасовић Меденица за костимографски рад у опери „Заљубљен у три наранџе“.
Уз жељу да се, у здрављу гледали и слушали наредне године, програм је, традиционално, завршен „Винском песмом“ из опере „Травијата“ Ђузепеа Вердија.
М.Б.

„КАЊОШ МАЦЕДОНОВИЋ“ НАЈБОЉА ПРЕДСТАВА
Награда за најбољу представу у оквиру репертоара Народног позоришта у периоду од 22. новембра 2010. до 10. новембра 2011. године припала је драми „Кањош Мацедоновић“, писца и редитеља Виде Огњеновић, рађеној у копродукцији са Будва Град театром.

ПЛАКЕТА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ ПОВОДОМ ЗНАЧАЈНИХ АКТИВНОСТИ У РАДУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА:
• Јиржи Менцл, редитељ из Чешке
• Теленор фондација из Београда

ЗЛАТНЕ ЗНАЧКЕ ЗАПОСЛЕНИМА КОЈИ 20. ГОДИНА РАДЕ У ПОЗОРИШТУ:
• Константин Тешеа, првак Балета
• Маја Остојин, солиста Балета
• Мирјана Атанасковић – Науновић, солиста Балета
• Александар Поповић, вођа деонице виола
• Светозар Вујић, вођа деонице контрабаса
• Зоран Косановић, курир
• Димитрије Радиновић, организатор извођења представа
• Златко Стојановић, декоратер на позорници
• Зорица Митровић, први кројач женских костима
• Данијела Поповић, женски гардеробер
• Самур Ранковић, директор Сектора стручних и општих послова
• Оливера Живковић, сарадник за односе са јавношћу

ПРИЗНАЊА ЗА ЧЛАНОВЕ ПОЗОРИШТА КОЈИ ОДЛАЗЕ У ПЕНЗИЈУ:
• Соња Јауковић, првакиња Драме
• Милан Гутовић, првак Драме
• Бошко Пулетић, глумац
• Предраг Поповић, вођа деонице друге виолине
• Мирољуб Марковић, тромбониста
• Илона Нецић, вођа деонице виолончела
• Александар Стефановић, члан хора
• Миомир Ценић, благајник
• Петра Бјелић, кројачица
• Југослав Пурић, главни гардеробер, шеф гардеробе
• Мира Довник, женски гардеробер
• Гордана Тарбук, референт обрачуна зарада
• Марија Ђокић, тапетар
• Душан Дражић, мајстор – магационер
• Чедомир Вучковић, декоратер на позорници
• Неђо Марковић, молер – фарбар

• Сребрњак Народног позоришта, који се додељује за лојалност Народном позоришту, ове године добио је Драган Чукановић.

ПЕЧАТ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА, КОЈИ СЕ ДОДЕЉУЈЕ ПОВОДОМ ПОСЕБНОГ ДОПРИНОСА ЖИВОТУ И РАДУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА:
• Душан Ђоковић, директор Академије уметности у Београду
• Горан Ћирић, генерални директор Јавног предузећа ПТТ Саобраћаја  Србија
• Миодраг Радовановић, власник  Малог подрума „Радовановић“.

ЈАВНЕ ПОХВАЛЕ ЗА РЕЗУЛТАТЕ У РАДУ ОД ИЗУЗЕТНОГ И ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА ЗА УСПЕШНУ АКТИВНОСТ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ ЗА СЕЗОНУ 2010/2011:
• Сена Ђоровић, глумица
• Стела Ћетковић, глумица
• Зоран Ћосић, глумац
• Даниела Михаиловић, глумица
• Борис Пинговић, глумац
• Надежда Блам, првакиња Драме
• Танасије Узуновић, првак Драме у пензији
• Небојша Кундачина, глумац
• Марија Стојаковић, балерина
• Срђан Јараковић, шеф корепетитора у Опери
• Глеб Горбунов, корепетитор
• Гојко Давидовић, самостални организатор Балета
• Петар Антоновић, шеф Аудио-видео студија
• Божидар Петровић, заменик шефа Службе одржавања објекта и опреме
• Душанка Бунијевац, гардеробер женске гардеробе
• Невенко Радановић, мајстор позорнице, шеф Декоратера
• Небојша Костић, техничар тона
• Саша Игњатовић, бравар
• Милица Лукић, стручни сарадник за кадрове
• Весна Вучић, виши референт обрачуна зарада запослених
• Љиљана Лазић Михајловић, шеф Службе маркетинга
• Микојан Безбрадица, веб сарадник за односе са јавношћу
• Музеј Народног позоришта
• Хор Народног позоришта у Београду
• Оркестар Народног позоришта у Београду
• Маска у Техничком сектору