Вести

Светски кореографи Владимир Васиљев и Едвард Клуг гости су Народног позоришта у Београду где са члановима балета Народног позоришта припремају представе.

Гост из Русије, Васиљев са солистима балета спремио је обнову представе "Дон Кихот" која је изведена у понедељак 29. априла поводом Светског дана игре. Овај популарни балет премијерно је одигран у његовој кореографији 15. новембра 2007. године.
Клуг са члановима балетског ансамбла Народног позоришта спрема кореографију за мултимедијални спектакл Сање Илића „Константинус Магнус“.
Премијера ће бити одржана 3. јуна на сцени тврђаве у Нишу, у оквиру обележавања 1.700 година од доношења Миланског едикта.
М.Б.

БИОГРАФИЈЕ:

ВЛАДИМИР ВАСИЉЕВ
По окончању школовања у Москви, постаје члан Бољшој театра 1958. године. Интересантно је рећи да је Васиљев једини добитник Grand Prixa-а у историји конкурса у Варни (1964).
Након дебитовања у Дон Кихоту 1962. његова каријера је нераскидиво везана за овај наслов. Остварио је преко 40 првих улога на сценама Бољшој театра и других престижних позоришта широм света. Постављајући нове стандарде мушке игре, инспирисао је највеће кореографе Русије и Запада и стекао славу интернационалне звезде.
Морис Бежар је  рекао: „Ја никада нисам видео играча попут Васиљева. Он има све : виртуозност, технику, драмски таленат, вишестраност и снагу".
Наступао је са партнеркама које су највеће балерине света: Галина Уланова, Маја Плисецка, Алисја Алонсо, Карла Фрачи. Ипак, најчешће је играо са својом супругом, такође великом звездом Бољшој театра, Екатарином Максимовом.
Балетска академија из Париза прогласила их је за најбољи балетски дует у свету.
Жизела, коју су играли заједно  на сцени Метрополитена у Њујорку 1990. била је опроштајна класична представа након дуге играчке каријере. На истој сцени наступили су први пут 1959. на првом гостовању Бољшој театра у Америци.
Антологијске су креације Спартака и Ивана Грозног у Григоровичевим кореографијама, као и улоге у балетима: Дон Кихот, Жизела, Ромео и Јулија, Успавана лепотица, Камени цвет, Крцко Орашчић, Петрушка, Грк Зорба и многе друге.
Васиљев кореографску каријеру почиње у Бољшој театру 1971. поставком балета Икар. Следе класична ремек-дела: Лабудово језеро, Жизела, Дон Кихот, Пепељуга, Ромео и Јулија, као и балети: Макбет, Анута, Fragments of a Biography, These Charming Sounds, I want to Dance, итд. Поставио је бројне балете у позориштима Русије и иностранству. Своју верзију Дон Кихота поставио је у Москви, Њујорку, Токију, Напуљу, Рио де Женејру, итд.
Исказао се успешно као оперски и филмски редитељ. Са познатим италијанским редитељем Франком Зефирелијем, креирао је Аиду у Опери у Риму, миланској Скали и Арени у Верони.
Последњих година, сликарство постаје његов најдражи израз и наступио је на 11 самосталних изложби.
У периоду од 1995. до 2000. био је уметнички и генерални директор Бољшој театра.
Носи звање професора Руске државне академије за позоришну уметност и члан је Руске академије уметности.
Носилац је највиших националних и међународних признања и награда: Народни уметник СССР-а и Русије, Лењинов и Државне награде, Награде париске балетске Академије „В.Нижински" Најбољи играч света, највиша УНЕСКО-ве награде „Пабло Пикасо", као и Орден Лењина, Орден рада са црвеном лентом, Орден светог Константина Великог, Орден Руске Федерације за домовинске заслуге, француски Орден за националне заслуге, Државни орден Литваније, Државни орден Бразила и орден Слава Русије.
Занимљиво је напоменути да је једној звезди у космосу додељено име Васиљева.



ЕДВАРД КЛУГ
Пре него што је својим оригиналним кореографским идејама и решењима, са 26 година, изазвао велико интересовање уметничке и шире друштвене јавности, био је запажен по високом нивоу свог играчког умећа.
Његов упечатљив наступ на Дубровачким летњим играма, јула 1999, био је током извођења праћен громким аплаузима, а на крају поздрављен дуготрајним овацијама.
Актуелна референтна критика га је такође сјајно оценила, истичући нову димензију Клугове савремене игре.
Рођен у Румунији, Едвард Клуг се као десетогодишњак уписује у Националну балетску школу у Клужу, да би већ 1991, са 18 година, постао солиста Балета Словеначког националног театра у Марибору.
Са 30 година постаје шеф балетског ансамбла истог позоришта, а седам година раније (1996) креира своју прву значајну кореографију у драмској представи "Вавилон", у режији Томажа Пандура.
Наредне, 1997. године, Клугова кореографска минијатура "Један" осваја специјалну награду Трећег Националног балетског такмичења у Љубљани, а већ 1998, уметник припрема кореографију за завршну, церемонијалну програмску свечаност у Солуну, који је те године био културна престоница Европе.
Његов први целовечерњи плесни пројекат "Танго", припремљен за Балет Словеначког националног театра у Марибору, добио је награду за играчку представу године, коју додељује Удружење словеначких балетских уметника.
Следећа је била кореографија за "Тишину Балкана" Горана Бреговића, изведена на отварању фестивала у данском граду Архусу 1999, а већ 2000. плесни пројекат с Балетом Словеначког националног театра (Љубљана) отворио је Фестивал „Санта Росалиа“ у Палерму.
Исте године изведен је и "Амадеус" у Драми Словеначког националног театра у Марибору. Наредних година запажени су Клугови ангажмани у Јапану, са Међународном балетском компанијом „Оки“, као и учешће (с представом "Прво писмо" и "П. С.") на 4. Међународном такмичењу балета и модерне игре у Нагоји.
Током 2003. године имао је поставку и на Међународном балетском фестивалу, такође у Нагоји.
У Београду је 2002. године радио кореографију за представу "Хазарски речник" у режији Томажа Пандура.
За своје оригинална остварења Едвард Клуг је побрао бројна национална, међународна и специјална признања, као и награде публике у Љубљани, Варни , Нагоји, Москви, Хановеру. Једна од важних јесте и Награда за извођење године коју је добила представа "Лакримас".
Добитник је Прешернове награде, најважнијег словеначког одликовања за допринос у култури.