Вести

Премијера драме „Госпођа Ајнштајн“, по тексту Снежане Гњидић, у режији Карин Росничек, биће одржана 30. јуна (20,30) на Сцени „Раша Плаовић“, а у подели су Душанка Стојановић Глид (Милева Ајнштајн) и Горан Јевтић (Алберт Ајнштајн). 

„Госпођа Ајнштајн“ је прича о љубави и страсти, поверењу и издаји, заснована на новим сазнањима о доприносу Милеве Марић у стварању најпопуларније научне теорије на свету - теорије релативитета. На основу изучавања биографија овог брачног пара, поткрепљених личном преписком између Милеве и Алберта, као и писмима које су обоје слали Милевиној пријатељици са студија Хелени Савић, ова драма пружа прилику да дубље проникнемо у тајанствене силе које су обликовале судбину наше научнице Милеве Марић Ајнштајн. 

Редитељка Росничек урадила је и избор музике, драматург је Ђорђе Kосић, сценографију је креирала Јасна Сарамандић, костимограф је Петра Фотез, Дилан Уремович је дизајнер видео материјала, за дизајн звука био је задужен Владимир Петричевић, док је о сценском говору бринула Љиљана Мркић Поповић. 

Сарадници на представи су Немања Констатиновић, Марија Ковачевић (продуценти), Милош Обреновић (инспицијент), Љубица Раковић (суфлер), Лука Јованов (асистент режије и преводилац), Анастасја Прибиловић (продуцент на пракси) и Ана Ваврзињак (гост сарадник у продукцији, као део програма размене особља Европске позоришне конвенције).  

Прва реприза биће одржана у суботу 2. јула (20,30), такође, на Сцени „Раша Плаовић“. 

Реч драматурга Ђорђа Косића:

Драмски текст Снежане Гњидић „Госпођа Ајнштајн“ је прича о љубави и страсти, поверењу и издаји, заснована на новим сазнањима о доприносу Милеве Марић у стварању вероватно најпопуларније научне теорије на свету – теорије релативитета. 

На основу изучавања биографија овог брачног пара, поткрепљених личном преписком између Милеве и Алберта, као и на основу писама које су обоје слали Хелени Савић, Милевиној пријатељици са студија, ова драма пружа прилику за свеж поглед на живот једне од најзначајнијих српских научница, као и на амбивалентан и буран однос који је имала са Албертом Ајнштајном. 

Драмска радња се одвија у надреалном простору чистилишта, где се Милева и Алберт присећају кључних тренутака из живота и поново их проживљавају, у покушају да се међусобно разумеју и измире макар после смрти, кад већ нису могли за живота. 

Извештај са конференције за новинаре одржане 27. јуна у Музеју Народног позоришта

Драма “Госпођа Ајнштајн” Снежане Гњидић о замишљеном сусрету душа Милеве Марић и Алберта Ајнштајна, о (загробном) разговору и препирци о супротстављеним наративима о њиховој прошлости, биће премијерно изведена 30. јуна у Народном позоришту у Београду, у режији гошће из Америке Kарин Росничек.

“Наша идеја је повезивање, проширење комуникације са светом. Kарин Росничек је оснивач и уметнички директор Театра исељеника (Еxпатс Тхеатре) који у Вашингтону представља нове европске драмске текстове. Те везе су важне у ово време када се свет растаче”, изјавио је 27. јуна управник НП Светислав Гонцић на конференцији за новинаре поводом премијере те представе, која је и део Београдског летњег фестиовала (Белеф).

Тема драме “Госпођа Ајнштајн”, коју је Kарин Росничек већ режирала у Театру исељеника 2020. године, дуго нас заокупља, рекао је Гонцић, подсетивши да је Милева Марић била “саставни део света идеја које су обиковале и друштвене процесе, тезе и одлуке почетком 20. века”.

Та необична драма инспирисана писмима пронађеним пре седам-осам година на једном тавану на Славији, рекла је директорка Драме НП Молина Удовички Фотез.

“Пред нама ја занимљив текст, који има упориште у фактима, али је дело пишчеве маште о томе шта би било када би се после свега њихове душе састале, шта би једно другоме рекли. Представа је режирана маштовито, а ненаметљиво. У први план су стављени глумци”, изјавила је Молина Удовички Фотез, изразивши задовољство што су у подели “мајстори глуме  – Душанка Стојановић Глид и Горан Јевтић”.

Снежана Гњидић приметила је да, када поменемо Милеву Марић, помислимо на изневерену, несрећну жену тешке судбине. “То је истина, али ја сам желела да напишем и нешто другачије, да покажем њен дух. Она је била духовита, образована, маштовито се изражавала. У првим данима љубави била је весела жена која је својим лудостима могла да прати младог Ајнштајна”, додала је.

“Ми овде смо склони да осуђујемо Ајнштајна јер није довољно обратио пажњу на њу, на децу, на њен рад. Али однос мужа и жене је компликована ствар. Морамо да сагледамо ту причу из једног новог угла”, рекла је Снежана Гњидић, која се у драми бави сложеним односом двоје изузетних људи, стваралаца, научника и брачних партнера - родитеља троје деце који пролазе кроз фазе од заљубљености до нетрпељивости, мржње, помирења и сарадње у вечности.

Kарин Росничек се обратила на енглеском језику, истичући да ужива у свом искуству у Београду: “Овај процес је протекао тако да не бих могла да замислим боље. Прво сам мислила да ће бити проблема због језика, али помогло је то што јако добро знам овај текст, а глумци су фантастични, тако да је све текло глатко”. Она, иначе, ради у малом театру, а у Народном позоришту, како је рекла, све је велико. “Било је дивно. На пробама је увек било више људи. Пуно смо се смејали, али смо и озбиљно радили”, рекла је Kарин Росничек.

Представа “Госпођа Ајнштајн”, како је написала у програму, не покушава да изнесе још неко мишљење у дебати међу научницима, биографима и феминисткињама о улози Милеве Марић у стварању Ајнштајнових теорија, “не тврди да износи историјски тачне биографске податке о Милеви Марић, нити умањује генијалност Алберта Ајнштајна, већ уместо тога нам нуди виђење ‘шта би било кад би било’, постављајући двоје протагониста у лимбо простор загробног живота где их видимо како се свађају и препиру око супротстављених наратива о њиховој прошлости”.

“Готово као у некој у психодрами, Алберт и Милева поново проживљавају своју бурну везу, своју сарадњу на пољу науке и свој пропали брак, јасно се усредсређујући на претходно изостављене делове: на Милевину борбу као научнице у (академском) свету у којем доминирају мушкарци, њену амбицију на научном плану осујећену мајчинством и на мужа који граби ка слави притом се удаљавајући од ње. Бриљантна техника поновног проживљавања које користи ауторка даје глас Милеви и пружа јој прилику да нас проведе кроз своју трауму услед одузимања, експлоатације и виктимизације – као и да коначно поврати свој утицај. Пођеднако је очигледно и забавно сведочити да до тога не може доћи без истеривања неких демона освете с њене стране, и мегаломаније и мушког шовинизма са Албертове стране. То је такође оно што чини ову борбу полова у метафизичком паклу толико интригантном и оно што уздиже свет Ајнштајнових у ред који припада царству грчких богова”, навела је Kарин Росничек.

Драматург представе Ђорђе Kосић изјавио је да се текст бави суштински људским стварима и односима који су универзални.  

У програму за представу записао је да се та драма бави “истраживањем (и драмским размаштавањем) приватног, интимног живота брачног пара Ајнштајн, чији се заједнички напори и сукоби имплицитно транспонују на шири друштвени контекст њиховог времена, и не само њиховог. Тако примећујемо да се социјална стварност краја 19. односно прве половине 20. века, провлачи кроз дијалоге Милеве и Алберта, чиме нам ауторка (уз помоћ очигледно темељно припремљене историјске грађе) приближава све оне потешкоће са којима је једна научница морала да се суочи: од оних формално институционалних, као што је немогућност редовног вишег школовања, до оних оличених у свеприсутном ставу шире јавности које жене а приори поставља у позицију мајке. У ‘Госпођи Ајнштајн’ (насловљеној тако, без сумње, у сврху преиспитивања перспективе која и данас опстаје, а у којој се ова научница пре свега у јавном дискурсу идентификује као функција - супруга чувеног научника) ова двојност животних улога и особина (научни рад / мајчинство, генијалност / инфантилност) једна је од главних тематских линија, кроз које се преиспитује положај жене и мушкарца у друштву, природа љубавних односа, те њихова неизбежна узајамна веза”, навео је Kосић.

Душанка Стојановић Глид истакла је да су прошли кроз занимљив процес рада и да је Kарин Розничек надахнута редитељка.

“Догодило се да смо права екипа за овај емотивно менталан и метафизички комад. Снежана Гњидић је у комаду утврдила тај женски принцип. Мислим и на судбине Розе Луксембург, Јелисавете Начић, Исидоре Секулић. Да ли је данас лакше бити жена? Не знам, али тада је дефинитивно било тешко бити паметна жена”, рекла је Душанка Стојановић Глид, додајући да је лик у драми паметнији од ње и да је колеги Јевтићу предлагала да узму часове физике.

Горан Јевтић је констатовао да је више пута рађена прича о Милеви и Алберту, и то углавном као њена тужна прича.

“Посебност ове представе је да је то суштински прича о томе како су се то двоје људи волели. Ту има јако пуно љубави, пуно нежности. Из тога су црпели и посебне и опште теорије, оно што се у њиховом животу дешавало пренели су на то што ће касније расветлити овај свет. Ово је представа пуна лепог, доброг, породичног, заједничког живота, који се касније прекине. Ово је прича једне лудачки моћне љубави, док је трајала”, рекао је Јевтић.